Tragični heroji iz deprivilegovanih grupa pretvoreni u klasične portrete: Kehinde Vajli u ciklusu "Umetnost, film i dekolonizacija" 1Foto: Kehinde Wiley

U okvuru ciklusa „Umetnost, film i dekolonizacija“ večeras u 19 časova biće organizovan razgovor sa projekcijom na temu „Kehinde Vajli u misiji reinterpretacije klasičnih portreta“, u Velikoj sali SKC-a.

Kroz opus Kehinde Vajlija vodi Stevan Vuković.

Kehinde Vajli je nigerijsko-američkog porekla, posvećen je slikarstvu i donekle skulpturi, i to portretnog tipa, sa jasnom prepoznatljivošću likova. Izuzetno veliku pažnju posvećuje realizaciji radova u materijalnom smislu. Kompoziciono i u samom izvođenju slika ugleda se na tradiciju koja uključuje Karavađa, Vermera, Tijepola, Žak-Luj Davida, Žerikoa, odnosno koristi idiome njihovih slikarskih jezika da bi dočarao istorijski značaj, prestiž, bogatstvo i moć prikazane osobe ili grupe osoba koje su obično obučene i stilizovane na savremeni način, samo se uklapaju u načine predstavljanja iz nekih ranijih epoha.

Tragični heroji iz deprivilegovanih grupa pretvoreni u klasične portrete: Kehinde Vajli u ciklusu "Umetnost, film i dekolonizacija" 2
Foto: Kehinde Wiley art

To su na početku bili anonimni afroamerički muškarci sa margine, ponosni ljudi sa ulice, da bi se kasnije u radovima pojavile i rep i košarkaške zvezde, pa potom i ženski likovi, kao i likovi latinoameričkog ili azijskog porekla. U svakom slučaju, to su članovi deprivilegovanih grupa, od kojih su se neki izborili za vidljivost, poput repera kao što su Doktor Dre ili Ajs Ti, ali svakako nisu likovi koji su svoj status od bilo koga nasledili ili dobili. Put koji su oni prešli uvek se prikazuje kao herojski, makar to herojstvo bilo i krajnje tragično.

Tragični heroji iz deprivilegovanih grupa pretvoreni u klasične portrete: Kehinde Vajli u ciklusu "Umetnost, film i dekolonizacija" 3
Foto: Kehinde Wiley art

Inače, „Kehinde Vajli: Nova republika“ bio je naziv izložbe navedenog umetnika, koja je održana 2015. godine u Bruklim muzeju, postavljajući pitanja o rasi, rodu i politikama predstavljanja likova savremenih afroamerikanaca i afroamerikanki, oslanjajući se na konvencije klasičnog evropskog portretnog slikarstva.

Neki od njegovih modela bile su anonimne osobe koje sreće na ulici, a neke su već bilesvetske zvezde, poput Majkla Džeksona i Ajs-Tia, da bi kasnije dobio priliku čak i da portretiše Baraka Obamu, to jest da izradi njegov predsednički portret koj se sada nalazi u Nacionalnoj galeriji portreta u Vašingtonu.

Sistematsko nasilje vekovima se vrši nad afroameričkim stanovništvom

Iznad predstavljeni video je insert iz dokumentarnog filma koji se trenutno prikazuje u okviru postavke samostalne izložbe Kehinde Vajlija u De Jang muzeju u San Francisku, koja traje sve do 15. oktobra tekuće godine. Naziv izložbe je „Arheologija tišine“ i ona tematizuje tišinu koja okružuje sistematsko nasilje koje se već vekovima vrši nad afroameričkim stanovništvom, i to čini putem figure posrnulog ili palog čoveka, uzimajući u obzir istoriju umetnosti od Hansa Holbajna nadalje. U filmu se pojavljuju njegova kolegeginica safakulteta Mikalena Tomas i njegov brat blizanac Taivo, koji pričaju o razvojom putu umentika, dok on sam definiše plitičke, istorijske, kao i teorijske reference svog rada, objašnjavajući i naslov izložbe u kontekstu teorije moći Mišela Fukoa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari