Tramp je učinio lošu uslugu komičarima

Jedan od tvoraca čuvene serije „Leteći cirkus Montija Pajtona“ izjavio je juče da mu je velika čast što je dobio ovu nagradu, ali da on nije zvezda velikog platna. „Kada sam video da su tu nagradu ranije dobili Robert de Niro, Martin Skorseze i Oliver Stoun… zapitao sam se šta ću ja tu. Stoun je snimio 20 filmova i to velikih, ne malih kao Vudi Alen. A moju filmsku karijeru čine četiri filma Montija Pajtona, od kojih za jedan – „Žitije Brajanovo“ – mislim da je zaista dobar, i „Sveti gral“ za koji mislim da je dobar ali da je slabiji u drugoj polovini, uz to i „Riba zvana Vanda“ na koji sam ponosan i „Fierce Creatures“ koji nije dobar, kao i film „U pravi čas“, koji volim. Osim toga jedva da sam i igrao u filmu“, kazao je Kliz, dodajući da svi pričaju o filmovima o DŽejmsu Bondu, a da je on imao četiri snimajuća dana za četiri godine. „Znate to nije baš neka velika obaveza. Ili kada sam igrao u serijalu o Hariju Poteru. Ukupno se pojavljujem 35 sekundi. To je u oba filma zajedno. U prvom 29 i u drugom šest. To ne može da se poredi sa remek-delima Olivera Stouna“, rekao je u svom stilu Kliz.

On je objasnio da nikada nije ni voleo da snima filmove jer je to dosadno. „U prvom satu vam je malo zabavno, jer dolazite na set, srećete se sa glumcima. Dogovarate šta ćete da radite. To je kreativan proces. A onda to ponavljate ceo dan. Reditelji menjaju poziciju, koriste drugu opremu… i do popodneva istu scenu ste snimili 30 puta. I sva ljubav i radost su nestali za to vreme. Kao da radite na traci u fabrici. Ozbiljni pozorišni glumci su uspeli da podnesu tu dosadu, ja nisam“, kazao je Kliz dodajući da je zato najviše radio na televiziji.

On smatra da je komedija danas jako potcenjena, ali da je zapravo dosta teže snimiti komediju nego dramu.

„Komičari nikad nemaju savršenu karijeru, jer pokušavaju da se bave nečim što većina ljudi ne može da radi. Stiven Spilberg je verovatno najuspešniji reditelj današnjice a njegov jedini pravi promašaj je bio kada je probao da snimi komediju („1941″). Ljudi obično misle da je ozbiljna drama mnogo važnija, ali ja se s tim ne slažem. Pozorišni reditelj Džonaton Miler, moj heroj, jednom je rekao: ‘Ako je komedija bila dobra Šekspiru i Mocartu, dobra je i meni'“, kazao je član ekipe Montija Pajtona. On je dodao da su ipak kritike danas donekle na mestu, jer se snima i daleko mnogo loših komedija.

„Tužno je to što se dešava. Stariji Amerikanci su prestali da idu u bioskop, pa su studiji odlučili da bi imali publiku da treba da snimaju filmove koji su gledljivi devetnaestogodišnjacima. Problem je što oni nemaju nikakvo opšte obrazovanje. Kada bi pitali nekog od njih gde je Bosna, ne bi imali ideju. To onda ograničava teme kojima možete da se bavite. Mamurluk je smešan, ali zaista… Tu su još kockanje, seks, droga, piće, slavne ličnosti… i to je to“, kazao je Kliz. On je, kako kaže, hteo da snimim film o 1776. godini i ratu za nezavisnost, jer misli da je jako smešno to što su gotovo svi britanski vojnici bili Nemci. „Počnete sa prvom scenom gde britanske trupe pričaju na nemačkom i pređete na Amerikanci koji kažu: ‘Prokleti Britanci’. Rekli su mi da je to nemoguće snimiti jer publika ne zna dovoljno stvari o 1776. godini. Neobični filmovi mogu se snimati samo u Evropi“, smatra glumac.

On ipak dodaje da se poslednjih godina dogodilo da se pojavio određeni broj stend ap komičara, koji rade odlične stvari.

On je objasnio da komedije uvek govore o ljudskom neuspehu, te da su u svojoj suštini kritički nastrojene. „Zato se neki ljudi plaše komedije. Kažu da nije lepo kritikovati druge ljude. Ali u tom slučaju, imate svet bez humora“, dodaje Kliz.

Govoreći o seriji „Leteći cirkus Montija Pajtona“, rekao je da ga je sa ostalim članovima ove ekipe – Terijem Džounsom, Majklom Pejlinom, Grejamom Čepmanom, Erikom Ajdlom i Terijem Gilijamom, spajalo međusobno poštovanje.

„Svako od nas je mislio da su ovi ostali jako duhoviti. Ja sam mislio da je Erik Ajdl pisao najbolje viceve, Majkl Pejlin najbolje likove, a Teri DŽouns najneuobičajnija mesta za skečeve. Bili smo jako različiti. Majkl i Erik su mi bili prijatelji, ali sa Čepmanom se nikada nisam družio. Gilijam voli da režira filmove, što mislim da je mentalni poremećaj. To je tako naporan posao. Nemaš vremena ni za šta drugo. Ali mislili smo da će biti zabavno raditi zajedno. Ali kada smo otišli na BBC da se upoznamo sa urednikom komedije, on nas je pitao šta planiramo, a mi nismo uopšte pričali o tome pre toga. Otišli smo na sastanak da probamo da prodamo seriju u kojoj nismo imali pojma šta ćemo da radimo. Samo smo se zgledali dok nas je ispitivao, da bi nam na kraju rekao da možemo da snimimo 13 epizoda. To je neverovatno. Ali možda smo baš zbog toga što nismo imali već neke ideje šta treba da radimo i uspeli da stvorimo nešto tako originalno“, kazao je Kliz.

Od strane produkcije tokom snimanja serije nije bilo cenzure. „Baš su se retko mešali. A i kad jesu, ja sam mislio da su bili u pravu. Stvarno sam mislio da tad preterujemo. Sa ‘Žitijem Brajanovim’ nismo imali problem sa cenzurom nego sa protestima. Ljudi koji su bili protiv tog filma učinili su nam ogromnu uslugu. Kada je film počeo da se prikazuje u NJujorku, ljudi su protestovali. Trebalo je da odemo tamo da promovišemo film, ali toliko smo imali publiciteta da nismo ni morali da dođemo. Jako smo im zahvalni na tome. Zanimljivo je da je sedam religijskih grupa osudilo film. Šalili smo se da smo barem uspeli u nečemu, jer je to jedini put kada su se oko nečega složili“, kaže kroz osmeh komičar.

Kada se serija pojavila u Velikoj Britaniji, kako kaže, mali broj ljudi je voleo. „Uglavnom su svi bili zbunjeni. Kritičari je nisu razumeli. Oni obično razumeju samo nešto što je do pet odsto originalno. Ako je više od toga, onda je problem. Bilo mi je zanimljivo kada mi je jedan prijatelj ispričao da jedne nedelje uveče u 10 sati, kada je obično bio naš termin, gledao BBC. Krenuo je neki skeč, savršena parodija dosadnog dokumentarca. Gledao je i smejao se. Posle deset minuta shvatio je da to nije Monti Pajton nego stvarno BBC dokumentarac. Svidela mi se to što više nije mogao da napravi razliku. Drugi prijatelj mi je rekao da posle Montija Pajtona nije više mogao da gleda vesti na TV, jer nije mogao da ih shvati ozbiljno“, dodao je Kliz.

Kako je istakao, postoji apsurdnost u serijalu Monti Pajton i mnogo ljudi tu apsurdnost vidi u našim životima.

„Tramp je učinio lošu uslugu komičarima. Kako sada da postignete ono što on radi?! Sve je teže biti smešan. Danas je luđe nego što mi možemo da zamislimo ludilo“, smatra Kliz.

Kako kaže, njega je u poslednje vreme najviše nasmejala žena koja podržava Trampa. „Na pitanje šta misli o čoveku koji je rekao jednoj ženi da ako si slavna ličnost očekuju se da raširiš noge, ona je odgovorila da to nikad ne bi rekao da je znao da ga snimaju. To mi je najsmešnija stvar koju sam čuo u poslednje vreme. Mene obično zasmejavaju stvari koje su čudne. Omiljeni vic poslednjih godina mi je bio jedna priča o jednom naučniku, koga je prijatelj pitao kada je video potkovicu iznad vrata da li je sujeveran. On mu je odgovorio: ‘Nisam, ali izgleda da radi i bez toga’. To je kao u ‘Žitiju Brajanovom’ kad pričaju da svi treba da mislimo svojom glavom, da smo svi mi individualci. A jedan kaže: ‘Ja nisam’. (smeh) Ne znam šta to znači, ali je smešno“, zaključuje uvek nasmejani Kliz.

Volim to što komičari misle svojom glavom

„Pročitao sam da Rupert Mrdok savetuje Trampa. Njemu moramo da se zahvalimo jer stvari mogu da budu još gore! Vidite, to ne možete da napišete. To je već toliko ludo samo po sebi. Rekao sam jednom producentu sa BBC-ija da ako Mrdok kupi sto odsto Skaj televizije više neću snimati za njih. Rečeno mi je da je mnogo komičara to reklo, ali ne i glumaca. Volim to kod komičara, to što misle svojom glavom i što imaju stav, što može biti osveženje u svetu prepunog konvencionalnog mišljenja“, priča Džon Kliz.

Teže je igrati komedije nego drame

„Nedavno sam radio jednu TV seriju i svi mi govore: ‘Bože, pa ti znaš da glumiš’. Kao da do sada nikada nisam glumio. Da, mogu da radim i to, ali igrati Montija Pajtona je mnogo teže. Dobra gluma u drami često može da bude jako laka, a jako dobra komedija je uvek teška.“

Always Look on the Bright Side of Life

„Artur Miler je rekao da je život ili tragedija ili farsa. To je način na koji gledate na ono što vam se događa. Ja mislim da je život farsa. A ako pratite medije poslednjih pet godina, sigurno se i vi slažete sa mnom. Budisti su to lepo shvatili. Oni kažu da je život hiljadu tuga i hiljadu radosti. Mislim da je baš tako. Užasne stvari se dešavaju u svetu, ali ako smo svi tužni zbog toga, nismo korisni. Depresivan čovek ima osećaj da ne sme da bude srećniji od najtužnije osobe na svetu. To je životni stav. Ali nema poente biti depresivan. Ako možemo da budemo pozitivniji, onda imamo više mudrosti nego oni koji tuguju zbog stanja stvari“, priča komičar.