Transcendencija folka

Plesni teatar apsolutno svega što proizvodi neku slušnu senzaciju, nesagledivo i katkada gotovo pa pogibeljno dejstvo na sva vaša čula, suočavanje sa svim onim od čega ste možda zazirali, ali i herojsko dovođenje na jednu istu scenu onog već klasičnog nakon onog najmodernijeg i obrnuto – dočekalo vas je i ovog proleća i učinilo kao slušaoca probirljivijim za sve ono u budućnosti, luckastijim, manje stegnutim i baš zato nagrađenim izvanrednim doživljajima.

Veče koje je na pozornicu Velike sale Doma omladine Beograda izvelo najpre senzacionalnu švedsku umetnicu mlađe generacije, o kojoj se uveliko govori širom Evrope i sveta – Annu von Hausswolff (r. 1986) sa bendom, a odmah potom seniora one eksperimentalne buke NJujorka koju smo u proteklim decenijama toliko voleli – Leeja Ranalda (r. 1956) iz Sonic Youth, bio je odistinski skupni superstar trenutak dve sasvim zasebne muzičke generacije, ali nekako snažno povezane aktuelnim umetničkim trenutkom. I verovatno ponajbolji primer kako naoko različite estetike izvrsno funkcionišu zajedno, jedna priljubljena uz drugu u gustom koncertnom redosledu. I to je zapravo Resonate! Mesto gde doajeni visokokaratnog pedigrea egzistiraju uporedo sa multioktanskom, vulkanskom temperaturom onih budućih aristokrata popularne kulture.

Međutim, povezanost između Ranalda i Von Hausswolffove čini se ovde još mnogo snažnijom i ubedljivijom nego što bi se u prvi mah pomislilo. I u jednom i u drugom slučaju reč je o svojevrsnoj transcendenciji folka, bilo da se ona pojavljuje u vidu predimenzioniranih izliva spiritualne srdžbe iz vikinških predanja, kao u slučaju divlje švedske orguljašice upečatljivog glasa, bilo da vam Lee Ranaldo prilazi svojim autorskim bićem sasvim blizu, u verovatno najintimnijoj slavi sopstvene artističke aure, unutar koje on može da da oduška svojim tinejdžerskim fascinacijama zvukom Bitlsa, Boba Dilana, Nila Janga i, naravno, prefinjene Džoni Mičel, kojoj će učiniti i sasvim specijalnu posvetu. Nasuprot tribalnim gothic ceremonijalima energične švedske družine, sa svojom heroinom koja nam se obraća poput božanstva iz pradavnina pod ubojitim sevanjima lasera, dotle Ranaldo opija svojim pak halucinantnim gitarskim štimovima, frenetičnim folk krasotama sa one strane Atlantika, tim Sonic Youth vajbom iz nekakvog imaginarnog njujorškog ‘leta ljubavi’ koje kao da se zbilo godinama kasnije. Ali i paganski prog-rock Von Hausswolffove, taj pravi arhaični Bjork-metal što vas kao slušaoca izlaže jednom od uopšte najintenzivnijih iskušenja uživo, kao i Ranaldov kosmički dirljiv povratak korenima, na jedan svakako veoma imaginativan način ovog pravog filozofa gitare – čine vas oplemenjenijim i odvažnijim za nova istraživanja. A možda se neko među okupljenima i sam lati nekog instrumenta i postane budući Resonate izvođač.