Transgeneracijski performans

Bijenale se sastoji iz tri segmenta – prvi je performativni i tiče različitih aspekata umetničkog performansa, drugi se bavi pitanjem kolekcija i u vezi je sa Galerijom Zvono i kolekcijom Radivoja Dražovića, a treći deo je priča o doktorskim studijima i tome šta je fenomen doktorata doneo umetnicima. Autor koncepta Bijenala je redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Dragan Jelenković, a selektor programa je jedan od članova naučne mreže Action Beeiond the Iron Curtain Andrej Mirčev.

On je rekao da je pošavši od sintagme „prostorni agens“ konstatovao da je trenutno zanimljiv istorijski trenutak osvrnuti se na neispunjena obećanja utopije šezdesetosmaša.

– Jednim delom sam se fokusirao na to na koji način performans kao umetnički medij prenosi iskustvo traume izneverenog kolektivnog obećanja utopije sa generacije na generaciju. Tako da bi, osim prostornog agensa, podnaslov Bijenala, iz moje vizure konceptualnog, mogao da bude transgeneracijski performans – istakao je Mirčev. On je pozvao različite umetnike, različitih generacija, na Bijenale – od Neše Paripovića pa nadalje, a sve zato da bismo, kako je kazao, stekli uvide o tome na koji način je inicijalni performans stvorio i zadao jednu matricu mišljenja i šta je danas od tog nasleđa ostalo. Sve navedeno, da bismo utvrdili gde su tačke diskontinuiteta, koje su došle s neoliberalnim predatorskim sistemom, podsetio je Mirčev.

– Jedno od ključnih pitanja performansa jeste i kako ga dokumentovati, jer ovaj medij izmiče dokumentaciji. Bavićemo se suprotstavljanjem žive izvedbe i onoga što ostaje – najavio je Mirčev dodajući na kraju svog izlaganja da je Bijenale već uspelo da proizvede određene antagonizme.

– U prvoj selekciji sam pozvao i umetnika Nenada DŽonija Rackovića, koji neće učestvovati na Bijenalu. Racković je, kako se moglo saznati, planirao da izvede svoj poslednji performans pod naslovom „DŽoni Racković – No more“ u kojem je, između ostalog, trebalo da spali ogroman krst. Na pitanje novinara zašto Racković neće učestvovati Mirčev je odgovorio da je bilo određenih pritisaka i specifičnih okolnosti koje su ukazale da performans traje i da granica između umetnosti i života nikada nije čvrsta nego fleksibilna te da je performans zanimljivo mesto koje proizvodi određeni društveni „disenzuns“.

Priča se, inače, da je Racković planirao da izvede svoj poslednji performans pod naslovom „DŽoni Racković – No more“ u kojem je, između ostalog, trebalo da spali ogroman krst.

Povodom predstojećeg Bijenala juče je govorila i umetnica i profesorka na FLU Simonida Raičević, koja je istakla da je prema njenoj oceni koncept izložbe veoma zanimljiv zato što s bavi istorijom i memorijom, što je istodobno uhvatljivo i neuhvatljivo. NJen uhvatljivi deo, kako je rekla, a u kojem će ona učestvovati, jeste predstavljanje Galerije Zvono, koja postoji dve i po decenije i čija galeristkinja LJiljana Tadić sve to vreme s jednakim žarom otkriva mlade umetnike još na prvoj godini Akademije i izlaže njihove radove. – Kao neka minikorporacija zasnovana na ljubavi prema umetnosti i dobrim međuljudskim odnosima – zaključila je Simonida Raičević.

Za početak pravo na orgazam

„Prostorni agens“ će početi u subotu od 13 sati svečanim otvaranjem ispred Galerije savremene umetnosti u Pančevu i nastaviti nizom performansa. Osam internacionalnih performera/ki nastupiće u toku dana u različitim gradskim prostorima a među njima su i Vlasta Delimar iz Hrvatske, koja će izvesti „Pravo na orgazam iznad 60-e“ u izlogu knjižare Kulturnog centra Pančevo. Rabi Mrue, poreklom iz Libana koji živi u Nemačkoj, na sceni KC Pančevo izvešće neakademsko predavanje „Pikselizovana revolucija“, a u istom prostoru Sanja Iveković će demonstrirati to kako „Praksa čini majstora 09“. U završnici otvaranja od 21 sat je koncert Srđana Đileta Markovića i benda Supernaut.

Umetnici/ce

Na 18. Bijenalu umetnosti u Pančevu radove će predstaviti više od 30 autora/ki među kojima su: Neša Paripović, Tomislav Gotovac, Katalin Ladik, Janez Janša, Balint Sombati, Jovana Banjanac, Centar za nove medije KUDA-a org, Mariela Cvetić, Vuk Ćuk, Davor Dukić, Spartak Dulić, Grupa OHO, Marko Pogačnik, Hugo Glendinning i Adran Hetahfield, Maja Maljević, Srđan Đile Marković i Sonja Savić, Marijan Molnar, Mirko Nikolić, Nikola Pešić, Simonida Rajčević, Nikola Savić, Ana Vrtačnik, Snežana Vujović Nikolić i Vuk Vučković.