Traume i Izlečenja: Intimne umetničke perspektive na izložbi u Monolog galeriji

Generacija bebi bumera, nekada puna nade u svetlu budućnost, danas se suočava sa svetom obeleženim krizama i duboko ukorenjenim traumama. U tom kontekstu, grupa umetnika se udružuje kako bi predstavila svoja razmišljanja kroz izložbu koja istražuje duboki uticaj traume i potencijal za njeno izlečenje.

– Kao svedoci istorije i nosioci promene, generacija bebi bumera iskusila je sociopolitičke promene između ere hipija i pank subkulture.

Stajali su na raskrsnici napretka i neizvesnosti, boreći se za prava žena, očuvanja životne sredine i jednakosti. Međutim, traume rata i konflikata ostavile su daleki eho koji ih nij lično pogađao sve do kasnih osamdesetih, kada je rat u Jugoslaviji stigao na njihova vrata – ukazano je povodom izložbe.

Dodato je i to da izložba ima duboko ličan pristup, odražavajući susrete umetnika sa traumom i njihova dalja putovanja ka izlečenju.

Kroz različite umetničke medije, Paula Flores, Gvadalupe Aldrete, Mila Balžieva, Natalija Gurova, Hubert Hasler, Isidora Krstić, Vera Klimentjeva, Natalija Papaeva, Kjungrim Lim Jang, Gabriel Virgilio Luciani, Bojana Fužinato Stamenković i Laura Rambeli pozivaju posetioce da preispitaju našu kolektivnu prošlost, sadašnjost i put kojim hodamo ka budućnosti.

Izložba „Trauma“ je putovanje koje izaziva razmišljanje o složenostima traume i izlečenja.

Kroz različite perspektive ovih umetnika, izložba poziva na introspekciju, saosećanje i kolektivnu akciju kako bismo izgradili put ka harmoničnijoj budućnosti.

Izložba će biti otvorena za javnost od 6. do 29. jula u Monolog galeriji u Beogradu, a kustoskinja izložbe je Deniz Parizek. Posetioci su pozvani da istraže umetnička dela i razgovaraju sa umetnicima tokom otvaranja izložbe, kao i da posete izložbu „Trauma“ tokom njenog „boravka“ u Beogradu.

O umetnicima i njihovom radu:

Instalacija umetnice Paule Flores, razmatra raskid između čovečanstva i prirode, podstičući kontemplaciju o samonametnutim štetama koje nanosimo sebi i okruženju u kojem živimo.

Performans Gvadalupe Aldrete istražuje eksploataciju resursa i ljudi, osvetljujući destruktivne posledice koje proizlaze iz pohlepe i erozije razuma.

Video instalacija Mile Balžieve istražuje ponašanje čovečanstva kao osvajača i eksploatatora šuma, podsećajući nas na kompleksne veze koje povezuju sva živa bića.

Rad Natalije Gurove ulazi u pitanja identiteta, pripadnosti i istorijskih paralela, uključujući posmatrače u diskusiju o moći, legitimitetu i imigraciji.

Hubert Hasler koristi neofite kao simbol ksenofobije u svojim provokativnim fotografskim i skulpturalnim reprezentacijama. Izazivajući koncept „stranca“ i onoga šta znači biti opasan, on preispituje dominantne društvene narative oblikovane savremenim stavovima.

Video instalacija Isidore Krstić predstavlja težnje pojedinaca ka socijalno-ekonomskom napretku, dok snažan prikaz unutrašnjih borbi Gabriela Lucijanija ukazuje na nametnuta ograničenja društvenih konvencija.

Izložba takođe istražuje iluzije koje nastaju kroz samoocenjivanje i spoljne oznake.

Rad umetnice Kjungrim Lim Jang, „OG Appropriation“, ispituje vrednost koju pridajemo brendovima i društvenim medijima, izazivajući shvatanje da materijalna imovina ne definiše našu vrednost.

Bojana Fužinato Stamenković redefiniše tradicionalne rodne uloge kroz umetnost tkanja, izazivajući norme i ističući doprinose žena u istoriji umetnosti.

Ikona Vere Klimentjeve, „Jacob the Faster“, prodire u traumatične efekte verskog fanatizma i nasilja počinjenog u ime Boga, podstičući kontemplaciju o ulozi vere i njenom uticaju na društvo.

Video Natalije Papaeve, „How are you“, osvetljava iskustva pojedinaca koji se vraćaju kući nakon dužeg boravka u inostranstvu, suočavajući se sa raskidom veza sa svojim korenima i promenjenom stvarnošću koju zatiču.

Laura Rambeli suočava se sa traumom rođenja, razotkrivajući emocionalnu i fizičku separaciju koja se događa u tom ključnom trenutku. Njen evokativan rad poziva posetioce da razmišljaju o transformišućoj moći izlečenja i putu ka unutrašnjoj celovitosti.