Treba hrabrosti da podeliš intimu

 Sinoć je bila ceremonija dodele nagrada Festivala IDFA u Amsterdamu i priznajem priznanje nisam očekivala. Posle su mi rekli da niko iz regiona nikad nije osvojio ovo priznanje, zato ovu nagradu ne doživljavam samo ličnim priznanjem nego uspehom za srpski dokumentarni film“, rekla je rediteljka Mila Turajlić, apsolutna zvezda jkonferencija za novinare u Domu omladine održane povodom otvaranja 23. Festivala autorskog filma i nagrade za najbolji dokumentarac IDFA festivala koji je osvojila za film „Druga strana svega“.

Ovaj dokumentarac beogradska publika će moći da vidi u sklopu 23. FAF-a 29. novembra od 20 sati u Sava centru a Mila je podsetila da se HBO odvažio da njen film bude prva koprodukcija sa Srbijom i da je „Druga strana svega“ imala premijeru najpre u Torontu, zatim u NJujorku, a na IDFA-i u Amsterdamu je bio njegov evropski debi.

„Meni je mnogo važno da ovaj film odmah vidi i domaća publika jer je ona za mene najvažnija. To je zapravo i jedina planirana projekcija u Srbiji, jer će film nakon toga biti prikazan na HBO Europe“, kazala je Turajlić. Prema njenim rečima, na filmu je radila pet godina, a početak je bio još pre „Cinema Komunista“. Onda je odustala jer je smatrala da nije dovoljno dorasla zadatku i ponovo se vratila „Drugoj strani svega“.

„Film je, inicijalno, počeo od veoma jednostavne ideje a to je da sam želela da ispričam priču o činjenici, da u stanu u kojem sam odrasla, u našem porodičnom domu, postoje vrata koja su zaključana već 70 godina. Ideja je bila da od priče o tim vratima i podeljenom stanu kroz hroniku moje porodice ispričam zapravo priču o jednoj zemlji. A kao i svi dokumentarni filmovi i ovaj je otišao nekom svojom putanjom“, primetila je Mila.

„Moja majka, koja se brine o toj kući (Srbijanka Turajlić. prim. A. Ć.), koja je zbog toga bila glavni sagovornik u filmu, dobila je drugačiju ulogu od one koju sam ja zamislila, i film se, zapravo, pretvorio u razgovor između majke i ćerke“, kazala je rediteljka. Ona je pojasnila da su ti razgovorili bili o tome šta čovek radi i na koji način se angažuje ili se ne angažuje shodno društvenim okolnostima. Upitana kako je nagovorila majku Srbijanku, koja je javna ličnost, da u učestvuje u filmu i ogoli deo svoje intime, Mila je rekla da nije bilo jednostavno u tom smislu što pitanja koja je ona želela da postavi majci se, u stvari, uopšte ne tiču tog stana, njegove podeljenosti i porodične istorije, već toga zašto i kako se ona odlučila da radi to što radi, kako se na to odvažila, šta danas o tome misli i koju je cenu za to platila. „Razgovor je vremenom dobio drugi akcenat zato što je ona ta pitanja uputila meni i adresirala ih na moju generaciju. To je bio dijalog. Nije bila ona ta koja se nalazi pred ispitivačem nego, zaista, propituje i ona mene. Film se zove ‘Druga strana svega’ upravo iz tog razloga. Zato što sam želela da ispričam razne druge strane te istorije Srbije, činjenicu da postoje razna viđenja tog perioda i da je svaki lični doživljaj validan“, objasnila je Mila.

Ona je rekla i da je proces rada na filmu bio suprotan njenim očekivanjima. „Nije moju majku bilo potrebno toliko ubeđivati, budući da kao i svaka majka nije mogla da mi kaže ne, kad sam joj rekla da mi to treba. Ja sam to maksimalno iskoristila, ali ono što je bilo komplikovano u celoj priči, jeste to što je ona navikla da daje intervjue, na javne nastupe i da vodi tu vrstu razgovora. U stvari moj rad sa njom je bio da je pomerimo od toga, dakle, da mi se ne obraća kao novinaru već da stignemo do jednog tona, dijaloga i mnogo intimnijeg razgovora. U montaži je, naravno, postajao proces mog prihvatanja da to mora biti u filmu. Dakle, nije lako i nije jednostavno izneti intimu, ali sam znala da film tu leži i da je potrebno naći hrabrosti da to i to podelim. To je bilo najteže“, zaključila je Mila Turajlić koju su juče novinari pozdravili toplim aplauzom. 

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=eytUJ7YNAeU]