Glagol trebati upotrebljava se bezlično kad iza njega dolazi još neki glagol: „Treba da idem“, „Trebalo bi to da pročitaš“, „Trebalo je da dođeš na vreme“. Ako nema drugog glagola, onda se trebati normalno menja kroz lica: „Više mi ne trebaš“, „Njima nije trebala škola da postanu milijarderi“, „Trebala nam je ovakva utakmica“, „Svima im je trebala žena, a ne spisateljica“.
Tako je prema normativnim gramatikama i priručnicima, s tim što Ivan Klajn navodi i primere u kojima je teško sprovesti ovo pravilo, a to je kad subjekat stoji ispred glagola, a ovaj je u prošlom vremenu ili kondicionalu: „I ja bih trebao da idem“, „Ti si trebala da preuzmeš odgovornost, a ne on“, „Tu su svi koji su trebali da dođu“. Ne bi bilo dobro „Ti je trebalo da preuzmeš odgovornost“, ili „svi koji je trebalo da dođu“ odnosno „koji su trebalo“.
(Čuje se u govoru i „Mora da se hraniš dobro“, „Ne mora da idemo ako nećemo“, što je analogija prema bezličnom treba, nije neophodna u jeziku, a za normu je svakako neprihvatljiva.)
Bez obzira na standardni jezik i na ono što gramatike propisuju, u svakodnevnom govoru, kod nekih pisaca, a otud i u medijima, neretko se nailazi na lični oblik glagola trebati i tamo gde „ne treba“: „Trebao je Mustafa da bude na golu“, „Ovu manifestaciju je trebao da otvori Mlađan Dinkić, ali se razboleo“, „Neko ne bi možda trebao da nosi štikle“, „Ćutao je kada je trebao da govori a govorio kada je trebao da ćuti“, „Tolerancija bi trebala da bude prva na skali vrednosti“. Ovakva „ogrešenja“ su učestalija u zapadnim govorima, gde se radije koristi infinitiv nego konstrukcija da + prezent, pa lični oblik glagola trebati bude i poželjan, mada se i tu smatra neispravnim: „Sveučilišta bi trebala nadilaziti geografske i političke granice“, „Crkva se ne bi trebala miješati u naše živote“.
Uopšte i na zapadnoj i na istočnoj strani je prisutna ova osobina, i ukoliko se ona češće sreće, to joj se više osporava književnojezički karakter, kako je konstatovao još Mihailo Stevanović u svojoj gramatici 1969. Mada, kako je pisao, s razlogom, jer se glagol trebati u govorima koji su u osnovici književnog jezika upotrebljava bezlično. Jedan broj pisaca, naučnika i onih pažljivijih govornika ima to u vidu, „možda blagodareći i stalnom insistiranju gramatičara (…) na njegovoj upotrebi samo u bezličnom obliku“ (Stevanović, Savremeni srpskohrvatski jezik II) . Danas, međutim, nije sasvim sigurno da li gramatičarima dobro ide ili bi uskoro ovaj glagol u tekstovima mogao da bude u bezličnom obliku tek posle lektorske intervencije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
