Treći put u istoriji prestižnog priznanja laureat žena pisac

Žiri u sastavu: Milan Vlajčić, predsednik, Milo Lompar, Aleksandar Ilić, Aleksandar Jovanović i Mladen Šukalo, odluku je doneo „tesnom“ većinom glasova od tri prema dva, što se dešavalo i prethodne tri godine. Za roman Grozdane Olujić glasali su Jovanović, Lompar i Šukalo, a za drugi roman u najužem izboru – „Ljetopis vječnosti“ Žarka Komanina, takođe u izdanju SKZ, glasali su Vlajčić i Ilić.

U najužem izboru našlo se čak osam knjiga što nije uobičajeno. Pored pomenutih i: „Prsti ludih očiju“ Rajka Vasića, „Tri slike pobede“ Zvonka Kranovića, „Taoci“ Sandre Petrušić, „A ako umre pre nego što se probudi“ Đorđa Pisareva, „Konstantinovo raskršće“ Dejana Stojiljkovića i „Park Karmen Mačado“ Mirjane Urošević. Na pitanje kako je do toga došlo, rečeno je da je žiri hteo da ukaže na sve kvalitetne romane iz prošlogodišnje produkcije i da su svi oni iz užeg i najužeg izbora u tom smislu su prilično izjednačeni, tako da je odluka o pobedniku na kraju bila stvar književnog ukusa i sklonosti. Takođe, pošto po pravilima može da pobedi samo roman sa tri i više glasova, a da se u najužem izboru za nagradu ne bi našao neki sa samo jednim glasom, žiri je ovaj izbor od osam romana sveo na tri, pa je treći „u igri“ bio roman Đorđa Pisareva.

Upitani da prokomentarišu kakva je produkcija romana u 2009. godini uopšte, članovi žirija rekli su da su do njih stigle 133 knjige, a da neke među njima u izbor za nagradu nisu spadale čak ni po žanru. Naime, tu je bila i jedna knjiga poezije i jedan turistički vodič. Mnogo veći problem činio je nemali broj romana koji se mogu smatrati tek vežbama, takođe mnogo je knjiga kojima nedostaju lektori, najzad, odsustvo autentične književne kritike ono je što takođe otežava izbor u mnoštvu romana i fokusiranje pažnje na one koji su relevantni. U produkciji koja je ocenjena kao „osrednja“ vrlo često na neki način prisutna je tema rata, što se može primeniti i na gotovo sve rome u užem izboru, pa tako i na nagrađeni. U istoriji Ninove nagrade ovo je treći put da je lauraet žena pisac. Pre Grozdane Olujić bile su to Dubravka Ugrešić za „Forsiranje romana reke“ i Svetlana Velmar-Janković za „Bezdno“. Na pitanje kako se tim povodom oseća, laureatkinja, koja je u međuvremenu stigla u prostorije NIN, odgovorila je:

– Lepo. Ali me je posebno obradovalo što sam žena u jubilarnom 100. kolu SKZ. Žene počinju da bivaju brojni pisci i dobro pišu, a bilo ih je i u konkurenciji za ovu nagradu, ali ja se više se osećam kao pisac nego kao žena, istakla je Grozdana Olujić, koja se u srpskoj književnosti pojavila još pedesetih godina tada značajnim romanom „Izlet u nebo“. Javljajući se s vremena na vreme i menjajući žanr, ona je i prevodila, pisala bajke i priče za decu, ali i odrasle.

Ninova nagrada, koja se dodeljuje pod pokroviteljstvom Srpskog poslovnog kluba Privrednik, dobitnici će biti uručena 22. januara u Narodnom pozorištu. O visni novčanog dela nagrade, koji, kad je ovo književno priznanje u pitanju, nikad nije bio beznačajan, ovoga puta nije bilo reči. Prošlogodišnja Ninova nagrada dobitniku je donela 10.000 evra.

Porodični i emigrantski roman

„U romanu Grozdane Olujić, kroz priču o jednoj srpskoj građanskoj porodici, umetnički ubedljivo se pojavljuju važne tradicije evropskog romana: porodični roman i emigrantski roman… U pripovednoj ravnoteži između modernističkog eksperimenta i realističke fakture, povremeno ukrštajući realističku i fantastičku motivaciju, sa uverljivo oblikovanim likovima, „Glasovi u vetru“ predstavljaju vredan rezultat savremenog srpskog pripovedanja“, kaže se, između ostalog, u obrazloženju žirija.