Kritičari kažu da su ovo tri najbolja filma iz 1999. godine

Kritičari časopisa Rolling Stone zato su sastavili listu 99 najboljih filmova iz 1999 godine, među kojima su i blokbasteri i nezavisni filmovi, prenosi Index.hr.

A evo koja tri filma su po kritičarima najbolja iz te godine:

3. Biti Džon Malkovič (Being John Malkovich)

Nadrealistična komedija, koja iza sebe ima jednu nagradu BAFTA i tri nominacije za Oskara, jedan je od najkreativnijih filmova svih vremena i ujedno prvi dugometražni film u karijerama slavnog scenariste Čarlija Kaufmana i reditelja Spajka Džonza.

Film prati nezaposlenog, ali talentovanog lutkara Krejga Švarcmana (Džon Kjuzak) koji je u nesrećnom braku s Lote (Kameron Dijaz), ženom opsednutom kućnim ljubimcima.

Budući da Lote ne može izdržavati i Krejga i svoje brojne ljubimce, on je prisiljen da pronađe posao u jednoj njujorškoj firmi.

Na novom poslu počinje da razvija simpatije prema atraktivnoj koleginici Maksin (Ketrin Kiner) koja ga ne želi ni pogledati. Kao da to nije bilo dovoljno, jednog dana slučajno nailazi na portal koji ga teleportuje u um poznatog glumca Džona Malkoviča.

„Kroz godine koje su usledile ideja o ulasku u nečiji um pokazala se kao prikladna metafora za celu Kaufmanovu karijeru – svaki film koji je napisao i/ili režirao funkcionisao je poput zavirivanja u njegovu iskrivljenu maštu“, pišu iz Rolling Stone-a.

„Naravno, ova otkačena meditacija o želji, stvaranju i identitetu nije plod samo jednog genijalca. Ona je takođe predstavila Džonza kao nestašnog novog buntovnika američke fantastike, reditelja s jednom nogom čvrsto ukorenjenom u neurednoj boemskoj stvarnosti, a drugom u zadivljujućem nadrealizmu.“

„Kroz film Biti Džon Malkovič njih dvojica pojavila su se zajedno, potpuno formirana. Samo postojanje filma gotovo da pobija pesimizam koji izražava: dok su njihovi likovi tresli rešetke svojih ličnih zatvora, Kaufman i Džonz pronašli su slobodu u retkom beskompromisnom izrazu u Holivudu“, dodaju.

2. Matriks (The Matrix)

Akcioni film Matriks, u režiji Lane i Lili Vačovski, toliko je revolucionaran da kritičari Rolling Stone-a dele akcione filmove na dva perioda – preiod pre Nea, protagoniste priče, i peirod koji je došao nakon njega.

Matriks kombinuje naučnu fantastiku i akciju i uvodi gledaoce u svet u kojem je stvarnost iluzija.

Radnja prati programera Nea (Kijanu Rivs) koji odlučuje da se pridruži grupi misterioznih pobunjenika kako bi spasio svet od veštačke inteligencije koja drži čovečanstvo u simuliranoj stvarnosti i istovremeno se hrani energijom koju pružaju ljudska tela.

Ostatak glumačke postave čine Lorens Fišburn, Keri-En Mos, Hjugo Viving i Džoe Pantolijano.

Osim što je postavio nove standarde u svetu vizuelnih efekata i akcionih koreografija i zacementirao Rivsov status akcione zvezde, Matriks je ostavio veliki uticaj na popularnu kulturu.

Uz Morfeusovu crvenu pilulu istine, koja je postala jedan od glavnih simbola alternativne desnice, iako su redateljke potvrdile da je reč o metafori za rodnu disforiju, njihov film popularizovao je i teoriju simulacije.

„Sveukupno, najveća snaga njihove premise leži u tome da je podstakla ljude da razmišljaju o prirodi stvarnosti. U tom pogledu Matriks je preoblikovao umove jednako kao i filmove“, pišu kritičari.

1. Magnolija (Magnolia)

Po mnogima jedan od najboljih filmova Pola Tomasa Andersona, postmodernistička drama Magnolija prati desetak likova iz doline San Fernando u Los Anđelesu, čiji se životi međusobno isprepliću.

Radnja se odvija u jednom danu i prikazuje niz slučajnosti, nesreća i sudbonosnih događaja koji zajedno prave mozaik ljudskih iskustava.

Svaki lik pokušava da se nosi s nekom traumom iz prošlosti koja je oblikovala njegovu sadašnjost – od producenta na samrti, koji se pokušava pomiriti s detetom, do bivše dečje zvezde koja se suočava s gubitkom slave.

Glumačku postavu filma čine neke od najvećih holivudskih zvezda, kao što su Tom Kruz, Džulijan Mur, Filip Bejker Hol, Filip Simur Hofman, Alfred Molina, Luis Guzmán, Vilijam H. Mejsi i brojni drugi.

„Više nego bilo koji drugi film objavljen tokom ove godine čuda američke kinematografije, Magnolija predstavlja sve što je generaciju ’99. učinilo tako nezaboravnom. Film je veličanstveno haotičan, grandiozno opsesivan i neumeren“, ističu kritičari.

„Andersonov pokušaj ispreplitanja različitih niti u tapiseriju koja prikazuje društvo u kolektivnom nervnom slomu – kada ga je šef studija upitao kako balansira šest priča, Anderson ga je ispravio rekavši: ‘Pokušavam ispričati jednu priču’ – bio je dovoljno širok da obuhvati ljubav, smrt, usamljenost, traumu, zavisnost, oprost, magični realizam, televizijske kvizove i toksičnu muškost, čak i pre nego što je taj pojam imao naziv.“

Ostatak spiska možete pročitati OVDE.