Tri pariske izložbe 1

U Parizu uvek ima toliko kulturnih događanja da je teško napraviti izbor, pogotovo ako imate malo vremena na raspolaganju.

Ovaj put sam se odlučila za tri izuzetne izložbe od kojih su dve u prelepom zdanju Gran Pale. Jedna od njih je organizovana povodom stogodišnjice smrti slavnog skulptora Ogista Rodena, a druga pokazuje uticaj vrtova na umetnike iz raznih perioda. Treća izložba se održava u muzeju Marmotan Mone u kući istoričara Pola Marmotana, koja se nalazi u jednom od najlepših pariskih arondismana. Ovaj veliki obožavatelj umetnosti je poklonio svoju kolekciju Akademiji lepih umetnosti 1932. godine. Njegova kuća je pretvorena u muzej.

Rodenova izložba u Gran Paleu (do 31. jula)

Stogodišnjica smrti Ogista Rodena, koji se smatra začetnikom moderne skulpture, obeležena je velikom izložbom na kojoj akcenat nije stavljen samo na Rodenov izuzetni talenat i originalnost, već i na uticaj koji je izvršio na druge umetnike. Tako su uz Rodenova najpoznatija dela kao što su: „Poljubac“, „Mislilac“, „Balzak“, „Čovek koji hoda“… izložene i skulpture njegove velike ljubavi, Kamij Klodel, zatim Burdela, Brankuzija, Đakometija, Meštrovića, Gromlija i drugih.

Izložba se sastoji iz tri dela: Roden kao ekspresionista, zatim se upoznajemo sa njegovim eksperimentisanjem sa formom i na kraju dolazi deo koji ukazuje na to kako je Rodenov ekspresionizam prihvaćen u XX veku. Posebno mesto posvećeno je njegovim crtežima i akvarelima, koji su mu služili i kao inspiracija za skulpture. Međutim, one su uvek bile drugačije od skica. Izložene su i neke od fotografija koje je umetnik voleo da pravi kako bi bolje uočavao proporcije i sklad svojih dela.

Roden je posebno voleo prirodnu svetlost i želeo je da skulpture budu dostupne posmatraču. Organizatori su zato morali da vode računa o ovim činjenicama, tako da je posebna pažnja posvećena osvetljenju, a skulpture su „slobodne“ i mogu se posmatrati iz raznih uglova.

Vrtovi kao inspiracija u Gran Paleu (do 24. jula)

Vrt je živa materija. Kako tu materiju prebaciti u izložbeni prostor bio je glavni izazov organizatora. Ova veoma neobična izložba meša sve žanrove umetnosti: slike, skulpture, herbarijume, instalacije, fotografije, crteže i nakit. Dela su pažljivo birana i pokrivaju period od renesanse do danas i postavljene su tako da međusobno komuniciraju. Interesantni su i zvučni i olfaktivni efekti. Renesansa je izabrana kao početna tačka jer se u to doba svet otvara i priroda počinje da igra drukčiju ulogu u životu ljudi.

Šest vekova kreativnosti vezanih za ovu temu na jednom mestu! Direr, Bonar, Fragonar, Mone, Sezan, Klimt, Kle, Magrit, Pikaso, Matis i mnogi drugi. Svi ti slavni umetnici su bili inspirisani vrtovima i biljkama. Zeleni prostori su pretvoreni, zahvaljujući njihovom talentu, u jedan imaginarni svet pun originalnih ideja.

Pisaro u muzeju Marmotan u Parizu (do 2. jula)

Kamij Pisaro se smatra prvim impresionistom i pokretačem ovog pravca. Vrlo je interesantno to da je Pisaro izlagan u svim velikim muzejima sveta, ali da mnoge od njegovih slika nisu poznate i da je većina dela nedostupna, jer se nalazi u privatnim kolekcijama.

On je najviše eksperimentisao sa svetlošću i proučavao uticaj godišnjih doba na promene u koloritu. Svoja iskustva je sjedinio u novi stil, koji se smatra jedinstvenim u impresionizmu.

Obeshrabren oštrom kritikom posle zvaničnih izložbi, Pisaro počinje da organizuje nezavisne izložbe na kojima su kasnije učestvovali i mnogi avangardni umetnici tog vremena kao što su: Mone, Sezan, Dega, Renoar i Sisle. Jedno od prvih priznanja je dobio na sedmoj izložbi impresionista 1882. godine gde je izložio seriju slika sa temom seljaka, od kojih se neke mogu videti i u muzeju Marmotan.

Ovo je prva izložba koja je u Parizu u potpunosti posvećena Pisarou posle 36 godina. Izloženo je 75 njegovih remek-dela koja pokazuju evoluciju od samih početaka na ostrvu u Karipskom moru, gde je rođen, pa sve do kraja njegovog života kada je boravio u Parizu i Normandiji. Pisaro je voleo da eksperimentiše i poznat je po „zamagljenom“ efektu, pogotovo kada je slikao pejzaže. Prelepi su zimski motivi sa pariskih ulica ili normandijski pejzaži u živim bojama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari