Tri pariske izložbe

Ovaj put sam se odlučila za tri izuzetne izložbe od kojih su dve u prelepom zdanju Gran Pale. Jedna od njih je organizovana povodom stogodišnjice smrti slavnog skulptora Ogista Rodena, a druga pokazuje uticaj vrtova na umetnike iz raznih perioda. Treća izložba se održava u muzeju Marmotan Mone u kući istoričara Pola Marmotana, koja se nalazi u jednom od najlepših pariskih arondismana. Ovaj veliki obožavatelj umetnosti je poklonio svoju kolekciju Akademiji lepih umetnosti 1932. godine. Njegova kuća je pretvorena u muzej.

Rodenova izložba u Gran Paleu (do 31. jula)

Stogodišnjica smrti Ogista Rodena, koji se smatra začetnikom moderne skulpture, obeležena je velikom izložbom na kojoj akcenat nije stavljen samo na Rodenov izuzetni talenat i originalnost, već i na uticaj koji je izvršio na druge umetnike. Tako su uz Rodenova najpoznatija dela kao što su: „Poljubac“, „Mislilac“, „Balzak“, „Čovek koji hoda“… izložene i skulpture njegove velike ljubavi, Kamij Klodel, zatim Burdela, Brankuzija, Đakometija, Meštrovića, Gromlija i drugih.

Izložba se sastoji iz tri dela: Roden kao ekspresionista, zatim se upoznajemo sa njegovim eksperimentisanjem sa formom i na kraju dolazi deo koji ukazuje na to kako je Rodenov ekspresionizam prihvaćen u XX veku. Posebno mesto posvećeno je njegovim crtežima i akvarelima, koji su mu služili i kao inspiracija za skulpture. Međutim, one su uvek bile drugačije od skica. Izložene su i neke od fotografija koje je umetnik voleo da pravi kako bi bolje uočavao proporcije i sklad svojih dela.

Roden je posebno voleo prirodnu svetlost i želeo je da skulpture budu dostupne posmatraču. Organizatori su zato morali da vode računa o ovim činjenicama, tako da je posebna pažnja posvećena osvetljenju, a skulpture su „slobodne“ i mogu se posmatrati iz raznih uglova.

Vrtovi kao inspiracija u Gran Paleu (do 24. jula)

Vrt je živa materija. Kako tu materiju prebaciti u izložbeni prostor bio je glavni izazov organizatora. Ova veoma neobična izložba meša sve žanrove umetnosti: slike, skulpture, herbarijume, instalacije, fotografije, crteže i nakit. Dela su pažljivo birana i pokrivaju period od renesanse do danas i postavljene su tako da međusobno komuniciraju. Interesantni su i zvučni i olfaktivni efekti. Renesansa je izabrana kao početna tačka jer se u to doba svet otvara i priroda počinje da igra drukčiju ulogu u životu ljudi.

Šest vekova kreativnosti vezanih za ovu temu na jednom mestu! Direr, Bonar, Fragonar, Mone, Sezan, Klimt, Kle, Magrit, Pikaso, Matis i mnogi drugi. Svi ti slavni umetnici su bili inspirisani vrtovima i biljkama. Zeleni prostori su pretvoreni, zahvaljujući njihovom talentu, u jedan imaginarni svet pun originalnih ideja.

Pisaro u muzeju Marmotan u Parizu (do 2. jula)

Kamij Pisaro se smatra prvim impresionistom i pokretačem ovog pravca. Vrlo je interesantno to da je Pisaro izlagan u svim velikim muzejima sveta, ali da mnoge od njegovih slika nisu poznate i da je većina dela nedostupna, jer se nalazi u privatnim kolekcijama.

On je najviše eksperimentisao sa svetlošću i proučavao uticaj godišnjih doba na promene u koloritu. Svoja iskustva je sjedinio u novi stil, koji se smatra jedinstvenim u impresionizmu.

Obeshrabren oštrom kritikom posle zvaničnih izložbi, Pisaro počinje da organizuje nezavisne izložbe na kojima su kasnije učestvovali i mnogi avangardni umetnici tog vremena kao što su: Mone, Sezan, Dega, Renoar i Sisle. Jedno od prvih priznanja je dobio na sedmoj izložbi impresionista 1882. godine gde je izložio seriju slika sa temom seljaka, od kojih se neke mogu videti i u muzeju Marmotan.

Ovo je prva izložba koja je u Parizu u potpunosti posvećena Pisarou posle 36 godina. Izloženo je 75 njegovih remek-dela koja pokazuju evoluciju od samih početaka na ostrvu u Karipskom moru, gde je rođen, pa sve do kraja njegovog života kada je boravio u Parizu i Normandiji. Pisaro je voleo da eksperimentiše i poznat je po „zamagljenom“ efektu, pogotovo kada je slikao pejzaže. Prelepi su zimski motivi sa pariskih ulica ili normandijski pejzaži u živim bojama.