Foto: Zoran Mrđa/ FoNet
Neverovatno je da Dobricu Ćosića optužuju kao nacionalistu, a on je bio levičar čitav život, i svesti Ćosića na nekakav šovinizam i nacionalizam je potpuna glupost, i to se vidi po likovima i prespektivi u njegovim romanima koja nema veze s tim, rečeno je večeras na tribini povodom 100 godina od rođenja pisca Dobrice Ćosića održanoj u SKC.
Književnik Marko Krstić naveo je da mnogi ljudi doživljavaju Ćosića kao mrguda, ali da je on bio vedrog duha, mada je bio zabrinut jer „nije mislio da bude nekakav otac nacije, već zato što je ta njegova briga proizilazila iz dubokog ratnog iskustva“.
Krstić je rekao da Ćosić nikada nije bežao od polemika, ali i da nije želeo da se pravda „jer je bio iznad toga“.
Književnik Vladimir Kecmanović rekao je da animoziteti koji postoje prema Ćosiću pre svega kao istorijskoj figuri, i koji se prenose na njega kao pisca „nisu nerazumljivi“ jer je Ćosić dugo bio veoma uticajan čovek, na vrlo različite načine, što „ne može da ne stvara zlu krv kod drugih ljudi“.
On je ocenio da će to sve više gasnuti kako vreme bude odmicalo i naglasio da je Ćosiću književnost bila značajnija od svega ostalog, i da će zbog toga književnost nadživeti te animozitete.
Kecmanović je istakao da Ćosića ne osporavaju samo „drugosrbijanci“ i da on ima sa svih strana osporavatelje.
Naveo je da se kod Ćosića dogodio preokret kada je napustio „komunistički prezir prema nacionalnom i opredelio se kao patriota“, tako da oni koji su bliži Ćosićevoj orijentaciji koju je imao u prvom delu života ne mogu da mu oproste što ju je promenio, a oni kojima je prišao ne mogu da mu oproste što je prethodno bio na drugoj strani.
On je rekao da je za njega „Vreme smrti“ najznačajnije Ćosićevo delo, a da su mu kao piscu najbitniji „Koreni“.
Kecmanović je naveo da je trilogija „Vrema zla“ veoma dobro oslikava jedan period istorije srpskog naroda.
Reditelj Aleksandar Mandić ocenio je da se stogodišnjica rođenja Ćosića obeležava „veoma skromno“ i da je Ćosić i za života „jednostavno bio predmet mržnje“ i da postoji „ustručavanje“ da se o njemu kaže lepa reč.
Naveo je da je oprez mnogih da kažu nešto lepo o Ćosiću zbog straha da će ih neko „strpati u pročetničke i prošivinističke snage, nešto živo i žalosno“ i nešto što Mandića „besni“.
Mandić je podsetio da je američki pisac Noam Čomski svojevremeno rekao da je „najbolje rešenje za Kosovo Ćosićeva ideja o podeli“, što je, prema Mandićevim navodima, „strahovito obradovalo“ Ćosića zbog čega je počeo prepisku sa Čomskim.
Mandić je dodao i da se zbog toga „odmah digla galama“ kako Ćosić „nije patriota i kako bi prodao Kosovo“ i da će se videti kako će „veće patriote“ od Ćosića sačuvati Kosovo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
