Trijumf Bauhaus estetike

Projektovao ju je nemački arhitekt Ludvig Miz van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe) u Čikagu, gradu koji je postao životno središte arhitekte koji je 1940. emigrirao iz Nemačke.

U formi paviljona, dimenzija 50 puta 50 metara, sa svih strana otvorena hala u staklima, bila je pokrivena monumentalnom čeličnom konstrukcijom.

Odnos spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora je bio u otvorenom zastakljenom prelazu koji ovu galeriju čini jedinstvenim rešenjem.

Ona je kvintesencija i zaveštanje ovog genijalnog arhitekte i trijumf Bauhaus estetike, čiji je prominentni predstavnik bio Miz van der Roe.

Ovo je jedino delo arhitekte nastalo posle Drugog svetskog rata u Nemačkoj.

Još od njenog otvaranja 1968. do 2015. nije obnavljana ni rekonstruisana. Zato je gotovo pola veka docnije bilo neophodno da se rekonstruišu vidljive površine kao i konstrukcioni elementi, obnove tehničke funkcije i prošire kapaciteti u oblasti usluga.

Nalog za rekonstrukciju ovog prominentnog zdanja dobio je engleski arhitekta Dejvid Čipenfild sa svojim timom.

Čipenfild je u Berlinu već radio na 2009. okončanoj obnovi ”Novog muzeja”. Shodno njegovim projektima je sagrađena i James-Simon-Galerie na Muzejskom ostrvu, na kome je locirano više berlinskih muzeja.

Nova nacionalna galerija je bila zatvorena 2015, a uručenje ključeva obnovljene galerije desilo se u aprilu ove godine. Svečani čin zvaničnog otvaranja ”Nove nacionalne galerije” je, pod diktatom epidemioloških okolnosti, pomeren za kraj avgusta.

Impozantno zdanje od stakla i čelika je toga dana zvanično otvoreno trima izložbama.

”Umetnost društva 1900-1945” (Die Kunst der Gesellschaft 1900-1945), će biti izložena do jula 2023, kada će planirana izložba sa 1800 centralnih artefakta/eksponata ”Nove nacionalne galerije” biti instalirana kao stalna postavka.

U centralnoj hali je sada, kao druga izložba, izloženo delo američkog vajara Kaldera „Alexander Calder. Minimal/Maximal“, kao i treća „Rosa Barba. In a Perpetual Now“, umetnice koja živi u Berlinu.