Trijumf pesnika-pijaniste Aleksandra Kantorova na koncertu Minhenske filharmonije

Rahmanjinov nije još dosegao punoletstvo, kada je kao 17-godišnjak u notne sveske uneo partituru svoje prve velike kompozicije za klavir i orkestar, opus 1.

Mladalački, „Sturm-und-Drang“ polet dominira u ovoj, bojama opulentnoj, kompoziciji čiji su romantični uzori evidentni: Čajkovski i Grig.

Mladi, dvadesetpetogodišnji francuski pijanista Aleksandar Kantorov, koji je 2019. bio laureat na renomiranom ”Čajkovski takmičenju”, preuzeo je solistički deo ovog Rahmanjinovljevog prvenca.

Ovaj koncert je Rahmanjinov u nekoliko navrata preinačavao.

Još nakon praizvođenja u Sankt Peterburgu 1897. Cezar Kjui je konstatovao ”potpunu odsutnost jednostavnosti i prirodnosti, i nedostatak tema”.

Čini se da je ovaj koncert u četiri stava pomalo epigonalno delo koje motivima triola i dijatoničnom lajttemom podseća na Vangera.

U ovom koncertu je Rahmanjinov razvio značajnu Dies irae-sekvencu na koju je čitavog života bio ponosan.

Uokvireno je ovo delo mladog ruskog kompozitora velikim nemačkim antipodima, Vagnerom i Bramsom.

Dok je Vagner u svom ”Letećem Holanđaninu” dosegao poslednju etapu na svom putu muzičke drame i time savršeno stapanje poezije, muzike i scenske dramske umetnosti, dotle je Brams svojom grandioznom prvom simfonijom dosegao zenit apsolutne muzike.

Dominantni utisak ove jesenje večeri u Izar-filharmoniji je ostavio fenomenalni mladi pijanist-pesnik Aleksandar Kantorov, svojom maestralnom briljantnošću, suptilnom jasnošću fraziranja i odsustvom svake patetike i sentimentalnosti.

Burnim ovacijama pijanisti, dirigentu i sjajnom orkestru Minhenskih filharmoničara, koji su ova dela u ranijim sezonama cizelirali sa gromadama za dirigentskim pultom poput Čelibidahija i Tilemana, zaokruženo je ovo čarobno muzičko veče.