Trijumfalna svetkovina psihodeličnog simfo roka

Ova dugovečna i žilava manifestacija u slavu džez mašte i novih ideja iz prošlosti i budućnosti, zablistala je eksplozijom mladosti i talenta, dakle baš kako valja. Aplauzi za Trio učenice Katarine Kočetove (Katarina Kočetova – klavijature, Marko Ćurčić – kontrabas, Bogdan Đurđević – bubnjevi), uz specijalno gostovanje njihovih profesora i nekadašnjih učenika škole – Ivana Radivojevića (truba) i Rastka Obradovića (saksofon), bili su ne tek učtiva podrška, već oduševljena pohvala zrelosti umeća i zvučne imaginacije one najnovije generacije na sceni.

Slavni švedski džez pijanista Jan Lundgren, došao je kao glavna zvezda večeri da beogradskoj publici predstavi svoj decentni program odavanja počasti legendarnom zemljaku Janu Johansonu, prerano preminulom pioniru švedskog džeza. U prožimanju prefinjenih tonskih svetova, svetala i kolora, sa izuzetnim kontrabasistom Matijasom Svensonom, te austrijskim Gudačkim kvartetom upadljivo internacionalnog sastava, Jan Lundgren očarao nas je bistrinom i britkošću svoje muzičke vizije, kristalno precizne i gipke poput planinskog potoka, koja švedski, ruski i mađarski folklor otmeno prevlači erudicijom sveg onog modernog doba u međuvremenu, od pradavnina do danas. Nalazili ste se tako ovde u sred čiste, nepatvorene prirode emocija sa njihovom u današnjici zaboravljenom čednošću, uz Lundgrenovu perfektnu klavirsku dikciju i zanosne lahore Svensonovog kontrabasa, kao i delikatne zvučne valere gudača. Ovolika finoća na momente je bila odista potresna u svojoj starinskoj naivnosti.

No, senzacionalni niški Eyot, sa svojim veoma ’cool’ britanskim gostima (Džejk Mekmarči – saksofon, Pit Džadž – truba), apsolutno su preoteli šou Janu Lundgrenu, nastupivši pre njega u Velikoj sali Doma omladine! Njihova ekspresivna džez-rok vizija, ta utopijska herojska saga o čežnji za rajem na zemlji, koja se na vas obrušava u kataraktima vibracija i složene fantastike folklornih slika, provučenih kroz sentiment prog rocka, te kakvog zvučnog Orijenta iz Šeherezadinih priča – monumentalna je umetnička građevina, sa sve gitarom koja urla i zavija i nosi vas letećim ćilimima u opojne uzvisine, i klavirom što secka vreme na komadiće i spaja ih ručno, tu na licu mesta pred vama. Svi komplimenti basisti i bubnjaru takođe za kompleksnu rešetku ritma kroz koju se pletu onako halucinantni ornamenti solista. Trijumfalna svetkovina psihodeličnog simfo roka iz džez vizije svih prošlih i budućih doba, bez sumnje.