Trudimo se da budemo svoji u svetu kopipejsta: Rođendanski „Mikstejp“ RadioAparata 7 za 7

Tim povodom urednica i autorka zvanične top liste radija – emisije „Super meni“ Svetlana Ceca Đolović donosi slavljeničku Mikstejp plejlistu, a Danas priču o radiju sa statusom rok zvezde među svojim fanovima.

A kako se rođendan takve ekipe ne proslavlja samo jedan dan, velika žurka Zumovanje, pod sloganom Sedam godina vernosti, u organizaciji sa Pop Depresijom, očekuje nas 1. decembra u Domu omladine Beograda.

Na muzičkom frontu te večeri nalaze se Dina Jashari, Bad Daughter, Bohemija i tandem Emma & Jimmy. Muziku pre i posle koncerata puštaće ekipa iz Zelenog kačketa, od 20 časova.

O prethodnih sedam godina, muzičkom konceptu, etici, estetici, temama i emisijama sa „frekvencija“ RadioAparata, govori nam urednica, ukazujući – Niti je ovo običan radio niti je njegova publika tipična radijska. On se sluša po celi dan, a ne samo u kolima kada treba stići od tačke A do tačke B. Pre podne dominiraju muzičke, dok su predveče aktuelne emisije govornog tipa. Naviku slušanja njihova publika vuče iz onog zlatnog vremena radija. Dosta pratilaca su nekadašnja publika B92-ke i Studija B, jer kako su, nažalost, te radio stanice propadale, tako su i slušaoci, razočarani, tražili autore koji su nekada vodili emisije na pomenutim stanicama. Tako su dolazili do RadioAparata. No, zahvaljujući emisijama koje stvaraju pre svega mlađi autori – milenijalci i zumeri, njihova publika se podmladila.

I sam nastanak RadioAparata je urbana legenda. Posredstvom Ivana Lončarevića, u Ljutiću, sreli su se arhitekta Zoran Dmitrović (osnivač radija) i Svetlana.

– „Evo Kiza hoće da pravi radio“ rekao mi je tada Lonče, a ja sam upravo bila dala otkaz na Studiju B – počinje Ceca sedmogodišnju priču, i dodaje da su ideju vrlo brzo posle susreta realizovali.

– Razumeli smo se u željama da radio bude govorno – muzičkog karaktera i ujedno jedan urbani community radio, po ugledu na svetski poznate male radio stanice, važne i uticajne u lokalnim zajednicama, jer se bave svojom mikrosredinom i imaju posebne sfere interesovanja. Ljudi koji su dolazili, odlazili, stvarali emisije a najviše oni koji su sve vreme tu, suptilno i usmeravaju kopcept radija, jer nama je od početka cilj da pravimo medij po meri ljudi koji na njemu rade – kaže Ceca.

Dometi RadioAparat su raznovrsni. U spektru interesovanja stoje društveno aktuelni, aktivistički, zabavni sadržaj i muzika; Od rodnih i radnih prava, nezavisne kulturne scene, pa sve do ekologije.

– RadioAparat smo osnovali sa idejom da bude glas lokalne zajednice, glas manjine, ali i mesto na kome publika može da učestvuje. Ne pucamo na mejnstrim, niti imamo mogućnosti, niti želimo to. Mejnstrim mediji su prezasićeni i strašno komercijalno orijentisani, jer moraju da proizvode novac – a svi znamo šta danas proizvodi novac – ukazuje urednica, pojašnjavajući da je trka za popularnošću i lovom jedno vrzino kolo, začarani krug iz koga nema izlaska. Zato su oni pronašli „nišu“ – prolaz u kome iznalaze svoju originalnost kao vrstu aktivizma vezanog za manjinski način razmišljanja, počev od same muzike.

– Iako ovde mogu da se čuju hitovi, može se primetiti da se na RadioAparatu zapravo pušta muzika koju voli manjinska publika. Mi smo jedna andergraund, alternativno orijentisana radio stanica eklektičnog tipa. Kad muziku tako definišete onda je vrlo lako odrediti odnos prema društvu, kulturi i zabavi – pojašnjava ona.

Četiri su segmenta programa, nastavlja Ceca priču, to su: muzika, društvo, kultura i zabava. Na sajtu radioaparat.rs možete odloženo da slušate sve emisije iz dosadašnje produkcije kao i one koje preuzimamao iz kućne radinosti pojedinih autora.

– Moj najveći cilj je zapravo da ljudi koji prave emisije imaju što veću širinu i slobodu u svom radu, tipa ako pratiš ekologiju – ne gledaš samo svoju lokalnu zajednicu, već sagledavaš celinu. I muziku treba tako gledati, a ne – mi smo metalci, mi paknkeri, te prevaziđene podele iz osamdesetih i devedesetih nas više ne interesuju. Želimo da ljudi imaju holistički pogled na svet, zato što samo tako možemo da stvaramo stavove o stvarima. U suprotom, možeš biti lako izmanipulisan – smatra Ceca.

Zato je i njihova zvanična top lista „Super meni“ sveobuhvatna.

– Često čujem: „Pomešala si domaću i stranu muziku, koji je to fazon“, ali meni je to najnormalnija stvar. Treba slušati svu muziku, zajedno, jer je to dobar pokazatelj koliko je domaća produkcija porasla u odnosu na nekad. Meni je to sameravanje bitno. Na našoj listi barabar stoje Rolingstonsi i Kene Beri, pa vi vidite. Ja ne bih želela ni jedan drugačiji pristup – ukazuje Ceca.

RadioAparat takođe ne emituje vesti i ne bavi se politikom na tradicionalan način. Kroz razmatranje pojava i problema u društvu, kulturi i umetnosti, međutim, može se lako shvatiti za šta se zalažu i koje stavove podržavaju. To nas dovodi do konkretnih emisija i njihovih autora. Međitim, urednica objašnjava da su za ovih sedam godina imali više od 170 saradnika, te smo se iz tog razloga opredelili da izdvoji dva favorita slušalaca RadioAparata.

– Veterani našeg radio programa su momci iz „Tegle“, i sve njihove bratske produkcije: „Povratak lopova“, „Disko buvljak“ i derivati Teglinog društva. Oni imaju zarazan efekat na slušaoce – jedan su od najzabavnijih, a možda i najkontraverznijih programa, zbog raznih stavova i bezobrazluka. Meni se često diže kosa na glavi od nekih stvari koje se tamo izgovore (smeh). Međutim, baš zato su oni taj sjajan radijski format – koji na zabavan način provocira i angažuje slušaoce u direktnom kontaktu. Tokom njihovih emisija čet gori i često se čuju prozivke i neslaganja, ali na kraju svi uživaju u toj zajednici koju su stvorili – pojašnjava Ceca.

S druge strane, takođe jedna od najvoljenijih i najpopularnijih emisija RadioAparata je „U raljama osećanja“, Đurđe Timotijević, jer je briga ljudi o mentalnom zdravlju jedan od ključnih zadataka ovog veka. Posebno u našoj sredini koja uvek kaska za otvorenom pričom o toj temi, koju kulturološki ima tendenciju da gura pod tepih.

– Sada imamo jedan drugačiji pogled na mentalno zdravlje, kroz glas i misli jedne zgodne i talentovane psihoterapeutkinje Đurđe Timotijević, koja svojim staloženim i šarmantnim prisupom ima taj potrebni terapeutski efekat u startu. To su, dakle, dve nekakve krajnosti naših emisija – s jedne strane ozbiljna, naučna i profesionalna emisija, a s druge, emisija puna vikanja, smejanja i ludila – kaže Ceca kroz osmeh.

Upitana ko joj je omiljeni saradnik, i zašto Miloš Dašić, urednica odgovara – Mimi je jako raznovrstan u svojim interesovanjima, a tu je i njegova neumorna istraživačka posvećenost pop kulturi. Prema njenim rečima, Dašić na sličan način razmišlja o tom fenomenu i vezama unutar njega kao i ona, i trudi se da to predstavi publici na jedan direktan i često šaljiv način.

– Mimijev pristup je da je sve u isto vreme i zabava i edukacija, pa tako je i njegov stil u isto vreme i analitičan i pronicljiv, a pre svega prijemčiv. Svaki izazov u koji sam ga bacila oberučke je prihvatao, u fazonu – pa hajde, nisam ovo nikad radio. Mimijevi mimovi su umetnost za sebe, to je jedan od njegovih velikih talenata. Tu je ljubav prema domaćoj kulturi uopšte, posebno filmovima kroz emisiju „Povratak lopova“, ili zanimanje za zabavnu ili čak smešnu stranu world musica kao u „Disko buvljaku“; Tu je i njegov post-post-meta ironični humor koji se može čuti u okviru matične ekipe iz Tegle…Imajući sve to u vidu, Mimi jeste taj radnik meseca, svih ovih sedam godina RadioAparata – konstatuje Ceca.

O tome šta je ključ rada na radioAparatu, Ceca kaže – Najbitnija je strast da nešto podeliš sa nekim, jer ćeš jedino tako da preneseš interesovanje na slušaoca. Bitno je da se ti ložiš, nebitno koja je tema – muzika, društvo, kultura… Ako u tvom glasu ne čujem loženje, ne možeš ni sebe da ubediš, a kamoli publiku – konstatuje Ceca.

Posebnost radio Aparata je i blizina izvora budućih važnih tema. Tako su upravo oni mnogo pre početka ere mode ekološkog aktivizma imali nekoliko emisija koje su se ticale očuvanja životne sredine. Što bi se reklo, bavili su se time pre nego što je postalo kul, iako im taj status zaista nije bitan.

– Više ljudi zna za nas nego sto nas sluša. To je sindrom današnjeg vremena. Ali što se nas samih tiče, uvek je dobro biti u poziciji autsajdera – ona ti daje slobodu i autonomiju u mišljenju i ponašanju, a da ne moraš nužno da se prilagođavaš većinskom razmišljanju i nečemu što ti možda prirodno ne prija. Trudimo se budemo svoji u svetu koji je postao kopipejst, neinventivan i vrlo neoriginalan – primećuje Ceca.

Ona zaključuje da je RadioAparat prostor slobode i poligon za igru, uz nesvakidašnji način obrade aktuelnih tema bez dnevne politike, ali sa puno stava, zbog kojih su kako kaže urednica, spremini i da se raspravljaju i sa sopstvenom publikom u komentarima.

Podržite RadioAparat

Mikstejp: 7 ZA 7

BUČ KESIDI – KAD ĐUSKANJE NE POMAŽE

SPEJS NOKSI I KENE BERI – SURFERI

VIZELJ – STRUJA

BOHEMIJA – LEVO OKO

SITZPINKER – SUDAN

BOJANA VUNTURIŠEVIĆ – LJUBAV

PROTO TIP – SVE ŠTO BOLI PROĆI ĆE