Trudimo se da publici stalno nudimo nove stvari

za ove aktuelne koncertne ponude i, još možda pre, mnoštva ideja u osnovi svega, nalaze se dve mlade urednice programa Beogradske filharmonije, koje već sezonama osmišljavaju Filharmonijske repertoare i cikluse, birajući takođe pažljivo dirigente i soliste da nastupe uz orkestar u veoma otmenim i temeljno sačinjenim programima. Asja Radonjić i Danica Maksimović ovih dana imaju pune ruke posla i kada je reč o sasvim originalnim projektima – poput onog sa porudžbinama izabranim srpskim kompozitorima, ili neobičnom novom ruhu i duhu ciklusa kamerne muzike – ali i kada govorimo o redovnom toku sezone ovog uglednog orkestra. Zbog njihovih smelih i svežih zamisli, koncerti Beogradske filharmonije već sezonama unazad su – rasprodati.

* Šta čini aktuelni program Beogradske filharmonije u najnovijoj sezoni 2016/17?

Asja: Dvadeset i pet premijernih koncerata u glavnoj sezoni, podeljenih na pet ciklusa, koncipirali smo u skladu sa našim idejama i mogućnostima orkestra koje su u konstantnom progresu. Nastavljamo i sa uspešnim projektom ponovljenih koncerata, koje smo nazvali „Filharmanija – zato što jednom nije dovoljno“. Pored toga, u naše sada već redovne aktivnosti ubrajamo i cikluse kamernih i dečijih koncerata, kojima posvećujemo posebnu pažnju. Svaki ciklus autorsko je delo našeg malog tima. Trudimo se da vodimo računa o svakom detalju, da publici stalno nudimo nove stvari, ili programe koje nisu imali prilike da čuju, makar ne u takvoj formi, kombinaciji ili kontekstu. Naš fokus je na zanimljivim programskim kombinacijama udruženim sa vrhunskim dirigentima i solistima koje možete videti i čuti sa najprestižnijim evropskim orkestrima. Naravno, u svaku sezonu uvedemo i neku značajnu novinu…

Pored standardnih ostvarenja koja predstavljaju neizostavni deo repertoara svakog simfonijskog orkestra, želimo da publici ponudimo i dela koja do tada možda nije imala prilike da čuje. Takve kombinacije naše programe čine neobičnim i jedinstvenim. ‘Idealni balans’ tražimo na osnovu iskustva, ličnih afiniteta, želja publike, ali pomalo i intuicije – pravilo je da na koncertni program nikada ne stavljamo ono što ni same ne bismo mogle da slušamo.

* Koji bi to onda dirigenti, solisti i dela bili ‘glavne zvezde’ ove sezone?

Danica: Izdvojile bismo briljantnog pijanistu Fazila Saja, pijanističku legendu Stivena Kovačevića, zatim violiniste Akiko Suvanai i Kolju Blahera, jednog od najpopularnijih violončelista današnjice Đovanija Solimu, prvog hornistu Berlinske filharmonije Štefana Dora, čuvenog fagotistu Serđa Acolinija, i druge.

* Zašto ste pokrenuli projekat porudžbina srpskim kompozitorima i šta je uticalo na ovu programsku odluku?

Asja: Projekat porudžbina je nešto na čemu nas dve već dugo radimo, a nametnulo se kao ideja upravo u cilju osvežavanja postojećih tematskih ciklusa, koji su već bili osmišljeni tako da budu prijemčivi i interesantni za publiku. Smatrale smo da u ovakvom konceptu srpska muzika treba da zauzme mesto koje zaslužuje. Nakon nekoliko porudžbina srpskim kompozitorima, koje je Filharmonija u poslednjih nekoliko godina već imala, kao i značajnih izvođenja kultnih ostvarenja poput prve srpske simfonije Petra Konjovića, ili Drugog violinskog koncerta Petra Stojanovića koji smo najavili za april 2017. godine, kao i nešto češće zastupljenih dela Ristića, Milojevića, V. Mokranjca, Hristića, Obradovića i drugih, verujemo da će ove porudžbine predstavljati veoma značajan doprinos srpskoj muzičkoj kulturi i zaveštanje koje će Filharmonija ostaviti generacijama koje dolaze.

I na kraju, s obzirom na to da pratimo evropsku i svetsku muzičku scenu moramo da – neskromno, ali objektivno – konstatujemo da se sa sličnim konceptom poručivanja dela nismo srele. Uprkos uvreženom mišljenju da se Filharmonija ne bavi negovanjem domaćeg stvaralaštva u dovoljnoj meri, odgovorno tvrdimo da je to zabluda. Mi ne želimo da srpska dela u naše programe ubacujemo ‘po ključu’, već ih tretiramo kao integralni deo svetskog muzičkog repertoara. Zbog toga, određene kompozicije na program stavljamo ukoliko i kada one tematski i stilski korespondiraju sa našim idejama, ne pristajući na kompromise političke korektnosti.

*Prema kom kriterijumu ste birali kompozitore za ovaj mini-ciklus Filharmonijskih porudžbina? Da li je postojala neka zajednička tema ili je sve bilo slobodno u njihovim rukama?

Danica: Pet srpskih kompozitora – a u pitanju su, po redosledu izvođenja, Aleksandra Vrebalov, Anja Đorđević, Vuk Kulenović, Zoran Erić i Draško Adžić – izabrale smo prema našim afinitetima i kriterijumima. Pored renomea i različitih stilskih izraza koje smatramo adekvatnim i prihvatljivim za našu publiku, koja nije dominantno iz struke, želele smo da damo jedan presek trenutnog srpskog kompozitorskog stvaralaštva autora različitih generacija. Naravno da u našoj zemlji ima još izuzetnih kompozitora, ali smo se takođe vodili i kriterijumom da obuhvatimo umetnike različitih generacija i stilskih profila, koji do sada nisu imali porudžbine od strane Beogradske filharmonije…

Činjenica da neki od njih stvaraju van granica naše zemlje, takođe je indikativna u proceni stanja u kojem se nalazi naše savremeno stvaralaštvo, što je u skladu i sa celokupnim društvenim okolnostima.

Svaka porudžbina, u trajanju od oko 10 minuta, osmišljena je prema određenom naslovu i temi ciklusa, što je i predočeno autorima, koji su na osnovu toga stvarali svoja dela. Mi smo svakoga od njih ‘videle’ u odgovarajućoj temi. Neki su se odmah ‘pronašli’, dok su pojedini bili iznenađeni načinom na koji ih drugi percipiraju. To je bio jedan od zabavnijih momenata u radu na ovom projektu. Intuicija nas je dobro poslužila, tako da su se u svim zadatim tematskim celinama – Za zaljubljene, avanturiste, megalomane, znalce i početnike – kompozitori odlično snašli.

* Ono što će od večeras takođe privući najširu pažnju muzičkih, ali i pozorišnih poklonika, jeste najnovije osmišljavanje ciklusa kamerne muzika u sali Filharmonije. Kako ste odlučile da ovaj ciklus predstavite u novoj sezoni?

Asja: Ideja je potekla od našeg dugogodišnjeg saradnika, glumca Vladimira Aleksića, koji nam je predložio da zajednički realizujemo ovaj projekat. O izboru kompozitora, čija će pisma čitati Tamara Krcunović i Vladimir Aleksić, odlučili smo zajedno, u skladu sa bogatim materijalom koji smo čak pribavljali sa različitih strana sveta. On je najinspirativniji bio u slučajevima Mocarta, Čajkovskog, Malera, Šumana i Stravinskog, pa se ovakav izbor logično nametnuo.

* Glumci Tamara Krcunović i Vladimir Aleksić čitaće, dakle, tokom ovih svojevrsnih ‘pozorišnih koncerata’ pisma čuvenih kompozitora. Šta zapravo saznajemo iz ovih pisama o njihovim privatnim i profesionalnim prilikama, a šta o najtananijim stvarima koje se tiču inspiracije i stvaranja?

Danica: Korespondencija izabranih kompozitora sa njihovim savremenicima, mecenama, poslodavcima i bliskim osobama, oduvek je privlačila pažnju, ne samo muzičke, već i široke čitalačke publike. U tom smislu, ovaj koncept nije novina. Ipak, Vladimir i Tamara, uz pomoć gostiju, dramaturga i reditelja, daće potpuno novi pečat ovoj specifičnoj formi koja koncertu dodaje pozorišnu dimenziju i obrnuto. O onome što se nalazi ‘izvan’ muzike a na nju neminovno utiče, saznaćete na našim pozorišnim koncertima.

Gostovanje u Budimpešti

„Međunarodna promocija orkestra je jedan od naših stalnih prioriteta. Iako je to u današnje vreme sve teže, trudimo se da održimo kontinuitet na međunarodnoj sceni, sa fokusom na najprestižnije svetske dvorane. Najskorije gostovanje koje očekuje naš orkestar je nastup u jednoj od najlepših dvorana u Evropi, Palati lepih umetnosti (MUPA) u Budimpešti, 20. novembra. Dirigovaće Fabris Bolon, a solista će biti violinista Krištof Borati“, kazala je između ostalog Asja Radonjić u razgovoru za Danas.