Tržište knjiga u Srbiji doživelo je krah

Ova izdavačka kuća proletos je objavila kratki roman „Zdravo, dragi ubojice!“ Radenka Vadanjela, zapaženog istarskog pisca, dve zbirke pesama: „Naše male smrti“ Aleksandre Jovičić i „U talasima tela“ Željane Vukanac, kao i knjigu izabranih priča kultnog sovjetskog pisca Leonida Dobičina u prevodu Duška Paunkovića. A onda je s proglašenjem epidemije i vanrednim stanjem sve stalo.

Epidemija korone zaustavila je književnu produkciju na neko vreme. Kako je još kovid 19 uticao na izdavaštvo u Srbiji, koje je i inače u nezavidnoj situaciji?

– Naš izdavački plan je zbog pandemije morao da pretrpi drastične izmene, pre svega u dinamici objavljivanja novih izdanja.

Videli smo da su udruženja izdavača dramatično saopštavala da je tržište knjigama u Srbiji doživelo krah. I to je tačna procena.

Tokom vanrednog stanja su izdavaštvo, knjižarstvo i književni događaji, koji podrazumevaju prodaju knjiga, potpuno zaustavljeni. Izdavači, za razliku od drugih privrednih subjekata, nisu dobili konkretnu pomoć od države. Niti je danas više iko i pominje kao mogućnost.

Hotelijeri će, evo da njih navedemo kao slikovit primer, dobiti od države direktnu subvenciju od 350 evra za svaki ležaj i 150 evra za svaku sobu. Koliko bi onda država trebalo da plati izdavačima za sve naslove koje nisu mogli da objave, a pripremili su ih u izdavačkim planovima?

I sledeći uzročno-posledičnu vezu, sada smo svi u problemu: izdavači, distributeri, knjižari, bibliotekari, prevodioci, ali pre svih pisci, bez kojih nema književne scene koja podrazumeva i tržište knjiga.

Prodaja e-knjiga i onlajn prodaja donekle su nadomestili nemogućnost kupovine u knjižarama, od kojih su mnoge locirane u šoping-molovima, koji dugo nisu radili, ali to ni izdaleka nije dovoljno da izdavači podmire osnovne troškove.

Ovih dana često se priča o Sajmu knjiga – da li ga treba organizovati ove godine s obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju, i ako da, na koji način. Pa dakle, šta je vaš stav? Šta izdavači, ali i čitaoci, dobijaju ili gube ako ove godine (ne)bude Sajma knjiga?

– Sajam knjiga je od vitalne važnosti, pre svega, za izdavače, ali i za čitaoce, jer su njegova svrha i krajnji cilj prodaja i kupovina knjiga.

To je ujedno i najveća outlet prodaja knjiga, ali i najmasovnija manifestacija od izuzetnog kulturnog značaja.

Obe stvari su važne izdavačima, od kojih jedni potenciraju njegov tržišni efekat, a drugi ukazuju na sociokulturološki aspekt. Bilo kakvo iznuđeno simuliranje Sajma knjiga neće poboljšati ekonomski status izdavača, a bez pratećih programa to svakako ne može biti ni manifestacija kulture, niti bez dana namenjenog školarcima i organizovanim dolascima iz unutrašnjosti to može imati onu masovnost na kakvu smo navikli.

Čemu onda „Sajam knjiga“ umesto Sajma knjiga?

A šta je sa piscima? Mislite li da su izdavači i autori na istoj strani kada je o ovom pitanju reč?

– Piscima je Sajam knjiga važan, ma koliko oni negodovali zbog njegovog, od pre koju godinu preovlađujućeg, konzumerističkog karaktera.

Ni pisci, a ni izdavači, nisu jedna homogena celina koja treba da ima jedinstven stav po ovom ili po bilo kom drugom pitanju. Moje mišljenje, kao sredovečnog pisca, jeste da je zdravlje najvažnije.

Ako postoji rizik da se izlagači, autori i posetioci zaraze virusom, onda razum, a ne novčanik, mora da presuđuje.

Sajmovi knjiga u svetu otkazani su ili se održavaju u drugačijem obliku – onlajn ili na nekim otvorenim lokacijama. Šta mislite o tome? Da li je moguće beogradski događaj, koji je pre svega napravljen kako kupoprodajni, tako organizovati? Šta bi se time dobilo?

– Moguće je. Zapravo, kreativnosti ne nedostaje. Pojedini izdavači su nedavno predlagali da se sajamska manifestacije premesti u centar Beograda, da prodajni i kulturni programi budu na otvorenom, da budu dostupni i bezbedni za sve.

Time bi se obezbedio kontinuitet, ali je pitanje da li je moguće za kratko vreme osmisliti takav nastup. A druga ideja je da Sajam knjiga, prosto, bude odložen, kao što su odloženi i svi drugi veliki festivali.

Već nekoliko godina unazad pojedini izdavači bojkotuju Sajam knjiga. Ni KRR nema svoj štand na ovom događaju. Zašto? Da li postoji potreba za stvaranjem nove manifestacije u Srbiji posvećene književnosti i knjizi?

– Naše knjige su posredstvom distributera prisutne na Sajmu. Za štand nemamo novca. Bolje da objavimo koju knjigu više nego da bacimo novac na taj način.

Reč je o tome da za male, nekomercijalne i nezavisne izdavače nije predviđena nikakva vrsta pozitivne diskriminacije u odnosu na visokokomercijalne izdavače.

Cena zakupa prostora i opreme je, manje-više, ista za sve. Trebalo bi razdvojiti Sajam knjiga na mejnstrim izdavače, izdavače primenjene književnosti i na alternativne izdavače i prema toj podeli formirati troškovnik.

E, sad, da kažem i to, kako se u ovu utopijsku podelu uklapaju štandovi vojske, policije i crkve, koji su često i najveći na Sajmu knjiga, i šta nam njihovo bombastično prisustvo govori, jeste pitanje od milion dolara.

Ne mislim da bi trebalo stvarati novu manifestaciju. Ministarstvo kulture, čuli smo u saopštenjima, pere ruke od sajamskih problema koji se ponavljaju iz godine u godinu, uz obrazloženje da je osnivač Sajma grad Beograd i da je reč o stvarima tržišne prirode u koje ne bi da se mešaju.

Nedostaje ozbiljno promišljanje, svih kvalifikovanih strana o tome šta hoćemo od Sajma knjiga, sad kad je argument u vezi sa pljeskavicama postao passé.

Nova izdanja KRR

– Početkom leta smo objavili romane „Što na podu spavaš“ Darka Cvijetića i „Nevreme“ Krste Popovskog.

Uskoro će iz štampe izaći naše prevedene knjige: Vlada Zografija „Sporedni efekti života“, u prevodu s rumunskog Đura Miočinovića i „Egipatski golub“ Konstantina Leontijeva, u prevodu s ruskog Duška Paunkovića.

Za sve ljubitelje kratke priče pripremili smo „Sićušne priče“, antologiju srpske mini-priče, koju je priredio Dragan Babić, a u kojoj je zastupljeno četrnaest etabliranih autora različitih generacija.

Nastavljamo s podrškom domaće poezije, pa ćemo do kraja godine objaviti i zbirku pesama „Govori grad“ Ane Miloš.

Pripremili smo, i s nestrpljenjem iščekujemo, novi roman spisateljice iz Sarajeva Amile Kahrović Posavljak „Izvedeni iz kičmi“, koja je za svoj prvi roman „Smrtova djeca“ u Srbiji dobila odlične kritike – ističe Srđan V. Tešin koji će se naslovi iz Književne radionice Rašić pojaviti pred čitaocima u narednom periodu.

Književnost pisana na nadregionalnom jeziku

Važan deo produkcije KRR čine knjige regionalnih autora, pa su tako svoja srpska izdanja dobili naslovi Darka Cvijetića, Radenka Vadanjela, Monike Herceg, Kristiana Novaka, Selvedina Avdića, Ivane Bodrožić, Zorana Žmirića između ostalih… Čini se da su nam tek poslednjih godina zaista i dostupna dela autora iz nekadašnje Jugoslavije, te da relativno lako možemo da ih kupimo u domaćim knjižarama. Zašto je vama bilo važno da se upustite u ovakav uređivački poduhvat?

– Reizdanja su u Srbiji postala uobičajena izdavačka praksa. Među najčitanijim i najprodavanijim naslovima uvek se nalaze i pisci iz regiona.

U Srbiji, dakle, postoji veliko interesovanje čitalaca za knjige objavljene u najbližem susedstvu, a koje nije potrebno prevoditi. Smatramo da su određene knjige regionalnih autora veoma važne za srpsku književnost, jer se u njima pokreću i esencijalna pitanja koja su od značaja za našu kulturu.

Teme koje se baziraju na jugoslovenskom nasleđu, ali i čitav korpus drugih tema, bliske su i razumljive našim čitaocima.

Činjenica da ovih dana objavljujemo druga izdanja romana „Shindlerov lift“ Darka Cvijetića i „Ciganin, ali najljepši“ i „Črna mati zemla“ Kristiana Novaka govori u prilog naporima vlasnice i glavne urednice Aleksandre Rašić Radosavljević da čitaocima ponudi ono najbolje od književnosti pisane na štokavskom, nadregionalnom jeziku.