Turbulentan život i poezija Gine Ranjičić na zidu Solunske 18

Čovek bira da ode u galeriju zato što zna nešto o izložbi, radu umetnika, nešto ga zaintrigira da je poseti, dok uličnu umetnost ne možeš da zaobiđeš. Ona ima dužnost da ti se obrati, da te natera da staneš, posmatraš i pokušaš da shvatiš šta je umetnik hteo da kaže. Umetnost ima obavezu da izazive emociju i u tome stoji razlika – primećuje umetnica Marija Šoln, autorka murala Gine Ranjičić, romske pesnikinje s kraja 19. veka, koji se od pre par dana nalazi u ulici Solunska 18.

Mural je nastao tokom projekta „Izuzetne žene Srbije“, koji je inicirala Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji u saradnji sa Kulturnim centrom Grad (KC Grad), Centrom za ženske studije iz Beograda, Street Art Belgrade i Street art muzejom iz Amsterdama.

Projekat se sprovodi u 10 gradova Srbije, a zahvaljujući njemu deset naših gradova dobiće murale žena koje su u istoriji nepravedno zaboravljene. Projekat ima potporu lokalnih opština, u ovom slučaju opštine Stari grad i Grada Beograda.

– O ženama čije murale oslikavamo ne postoji dovoljno podataka. One nisu dobile svoje mesto tamo gde su trebale, ali će na ovaj način sada dobiti svoje spomenike. U Beogradu će nastati dva murala, a jedan od njih je mural Gine Ranjičić, naše prve romske pesnikinje – kaže autorka Gininog murala za Danas.

Marija podseća da je u periodu u kome je Gina živela i stvarala svoju poeziju za ženu bilo karakteristično da bude domaćica. Pogotovo za Romkinje iz tog perioda nije bilo uobičajeno da se bave poezijom. To je, zapaža ona, i danas nesvakidašnje što pokazuje koliko se stvari kroz istoriju sporo menjaju.

– O Gini znamo jako malo, i to što znamo je iz pisanih izvora jednog nemačkog istoričara koji je navodno sa njom lično komunicirao. Sve su to rekla-kazala stvari, a Gina Ranjičić je zapravo jedan mit, jer ne znamo njenu autentičnu priču. Znamo da je poezija njena i da je eklektična, boho i sve ono što je i danas moderno. Nastajala je u čudnim okolnostima, jer je Gina proputovala pola Evrope, živela je i u izobilju i u siromaštvu sa raznim muškarcima, volela, nije volela… NJen život je turbulentan, a takva je i njena poezija – ukazuje Marija.

Skicirajući pesnikinju, slikarka je težila da postigne kompoziciju Gininog stiha. Zato je mural neobično komponovan. Deo toga diktirao je format zida, i njegova zaklonjenost, ali se upravo zato, sama od sebe, kompozicija dobro uklopila.

– Retko se prijavljujem na konkurse, ali sam ovaj smatrala važnim dok sam čitala ono malo informacija koje se mogu naći o Gini. Uspela sam da pronađem jedan njen crtež, gravuru, koja nije dokazano autentična. Fokus mi je odmah pao na nju i ostalih 10 žena sam prepustila kolegama. Interesantan mi je bio i prostor ostavljen za improvizaciju, jer je dosta toga o Gini mit, a to pruža mogućnost za simboličko izražavanje u kome ja možda najbolje plivam – pojašnjava Marija.

Još jedan razlog zašto je umetnici ovaj rad drag je njegov nastanak u nesvakidašnjim okolnostima. Naime, kako Gininih autentičnih fotografija nema, Marija je sa prijateljicama osmislila njen lik.

– Moja draga prijateljica Marija Đukić se rado odazvala pozivu da glumi Ginu Ranjičić, a fotografije je snimila Mina Šarenac, jedna od naših najboljih fotografkinja. Tako smo nas tri zajedno sklopile delo, koje ne izgleda svakidašnje jer kada kažete portret iz istorije očekujete neko poprsje na zidu. Mi smo stvorile nešto čudno jer je i Gina zapravo bila drugačija. Na kompoziciji je ona i njen odraz u ogledalu. Slika i odraz se ne poklapaju u detaljima, jer je u ogledalu predstavljen život koji je društvo tada od Gine očekivalo da živi. Sama Gina je predstavljena sa zavojem oko ruke jer je izgubila prst u kafanskoj tuči, sa ožiljkom na licu koji je zadobila od nekog svog ljubavnika. Na njoj su predstavljeni ožiljci života koji je odabrala da živi, a odraz u ogledalu je refleksija onoga što je društvo od nje očekivalo. Gina i odraz u ogledalu stoje jedno naspram drugog, a prednost i značaj sam dala onome što ona jeste, što je Gina bila. Ona stoji iznad, a ispod je ono što je od nje bilo očekivano. Gore-dole razlika – pojašnjava slikarka.

Marija kaže da je lokacija na kojoj se mural nalazi frekventna. Ona dodaje da se ulični umetnici tokom rada često susreću sa tim da ljudi mešaju grafite i mural ili generalno imaju pogrešne asocijacije na uličnu umetnost. Umetnica se zahvaljuje stanarima Solunske 18 koji su bili otvoreni za saradnju i ističe da je dobro što se Gina našla na donjem Dorćolu, jer je u njeno vreme tamo živelo dosta Roma.

– Simbolički deo murala je zaklonjen, pa mora da se uđe u dvorište da bi se on sagledao. To se uklapa u koncept zato što govori o tome da određenim pitanjima, iz oblasti ženske ravnopravnosti, i danas treba dati više prostora za otkrivanje – zaključuje Marija.