Turizam budućnost raškog kraja

Polako ali sigurno pozicionira se na mesta na našoj plavoj planeti koje pod obavezno treba obići. Bili smo njihovi gosti. Turističko-sportska organizacija opštine Raška pozvala nas je na 23. Raške duhovne svečanosti. O ovogodišnjem izdanju ove ugledne manifestacije već smo vas izvestili. Naš domaćin je bio književnik Milisav Savić, koji nas je znalački vodio „Dolinom srpskih kraljeva“ stopama svoje istoimene knjige. Obišli smo manastir Žiču, tvrđavu Maglič, manastire Staru i Novu Pavlicu, Studenicu, Gradac, Crkvu Svetog Nikole u Baljevcu, Crkvu Svete Petke u Žerađu, Crkvu Svetog Ilije u Kovačima, Crkvu Svetog Aranđela u selu Jelakci, Crkvu Svete Bogorodice u Jošaničkoj Banji, crkvu Svete Petke u Trnavu, manastir Končul. Videli smo i Jošaničku Banju i Semeteško jezero.

Naši domaćini su nastojali i uspeli da nam na četiri dana putovanja predstave raznolikost ponude. Turističko-sportska organizacija i sama opština čine sve što mogu i što je u njihovoj moći da omoguće pristup kulturno-istorijskim spomenicima, nastoje da prošire smeštajne kapacitete poboljšaju infrastrukturu. Podsetićemo, da se u Raški nalazi veliko i suštinski važno kulturno-istorijsko nasleđe srpskog naroda. Ono, nažalost zbog protoka vremena, propada, a o njegovom očuvanju i restauraciji bi Republika Srbija strateški i planski morala da vodi računa. Sasvim je jasno da nismo Italija koja ima i Ministarstvo za kulturna dobra, ali moglo bi i moralo bi da se učini više. Ne može se očekivati da ceo posao spadne na entuzijaste sa terena koji često prevazilazeći sami sebe nastoje da makar nešto očuvaju.

Kako izgleda svakodnevni rad u turizmu, ali i o budućim planovima priča nam Radenko Cvetić, predsednik TSO Raška:

„Knjiga Milisava Savića uspela je da već poznatu Dolinu srpskih kraljeva afirmiše na pravi način. Mislim da nema nekoga ko ne zna o Ibarskoj dolini i svim svetinjama koje se u ovom kraju nalaze. Mi nastojimo da na osnovu toga, uz još neke dopune, osmislimo jedan komercijalno-turistički proizvod, ali ne samo to. Raška je kraj koji može mnogo toga da pruži, jer kada je reč o kulturnom nasleđu i izdašnosti prirode, nismo zapećak, već ozbiljna lokacija koja mnogo toga već nudi. Hoćemo sve to što imamo da predstavimo na pravi način.“

Prema njegovim rečima, poslednjih godina uglavnom se radilo na domaćem tržištu. „Prošle su se godine smo se okrenuli i zemljama bivše Jugoslavije, Bugarskoj, Rumuniji gde je postignut veliki pomak. Ono što nas je prijatno iznenadilo jeste i dolazak mađarskih turista a zimus nas je posetilo i dosta Slovenaca, ali i Mađara“, kaže Cvetić.

Raška na internetu

Ono što turistički poslenici Raške uradili zaista dobro jeste da su svoj kraj učinili vidljivim i prepoznatljivim. Propagandni materijali su urađeni pristojno i informativno, a veb-sajt www.raska-turizam.rs napravljen je upravo onako kako treba. Informativan je, pregledan, lak za snalaženje. Urađena je srpska i engleska verzija. Lako se se i brzo učitava. Sadrži sve neophodne informacije o kulturnim istorijskim, znamenitostima, manifestacijama, smeštajnim i svim ostalim kapacitetima.

Jošanička Banja’]

Trenutni smeštajni kapaciteti u Jošaničkoj Banji iznose oko 160 ležaja (60 ležaja u hotelskom smeštaju i oko 100 ležaja u vilama i privatnom smeštaju). Ugostiteljski objekti u Jošaničkoj Banji čine nezaobilaznu stanicu pri prolasku turista prema Kopaoniku. Akva-park Draguljica je smešten do samog rečnog korita reke Jošanice, kojim protiče bistra i hladna voda, a odmah ispod izvora ove banje. U akva-parku postoji bazen, veštačko jezero i dva đakuzija. Za punjenje bazena i jezera koristi se termalna voda koja se meša sa hladnom zbog rashlađivanja. U okviru akva-parka su kabine za presvlačenje, toaleti, tuševi, pedaline, prostor za igranje dece, tobogan, kafe-bar kao i restoran sa lepom baštom. Neposredna blizina Kopaonika kao najatraktivnije zimske turističke destinacije, jedni od najtoplijih izvora naše zemlje, prijatna klima, dobra saobraćajna povezanost kao i veliki broj mesta koji pogoduju izletničkom turizmu su dobra osnova za brz turistički razvoj Jošaničke Banje, koja ujedno i opravdava naziv „Zelena vrata Kopaonika“.

Golija’]

Planina Golija ima potencijal turističke destinacije sa turističkim programima, proizvodima, aktivnostima raznovrsnih vidova turizma, posebno planinskog turizma. Prostor Golije poseduje izuzetne pogodnosti morfološkog i klimatskog karaktera za razvoj alpskog skijanja. Prostornim planom Republike Srbije na ovom području kao vodeća turistička aktivnost, pored letnje rekreacije, označeni su i zimski sportovi. Zahvaljujući svom položaju, klimatskim uslovima, velikim padavinama tokom zimskih perioda i mogućnostima zimske skijaške sezone preko četiri meseca godišnje.

Kulturne manifestacije’]

Centar za kulturu organizuje nekoliko veoma značajnih kulturnih manifestacija, od kojih je najznačajnija „Raške duhovne svečanosti“(16-19. avgust), u okviru koje se organizuje i Međunarodna likovna kolonija „Akademija Jelena Anžujska“ (poslednja nedelja jula), „Dani Kraljice Jelene“ (poslednja nedelja maja), muzički festival „Dan zauvek“ (poslednja nedelja juna) kao i Smotra recitatora Raškog okruga (april).

Domaćini’]

Novinarski karavan u kome su se pored nas nalazile kolege iz medija – Nin, Studio B, Radio Beograd 2, Večernje novosti i Blic, ne bi bio potpun da nam nije bilo Ane Koturanović, koja se u TSO bavi marketingom, i vozača Vladana Ninića, koji nas je svojim kombijem odvezao do svega što treba da se vidi.

Vašar’]

Tradicionalni Vašar u Raški jedan je od najstarijih vašara u Srbiji. Prvi organizovani vašar održao se 1860. godine. Svake godine, u vreme praznika Pokrova Presvete Bogorodice, 14. oktobra, Raška je domaćin brojnim trgovcima ali i gostima iz različitih krajeva Srbije. U danima vašara, ulice u Raški postaju tesne, na hiljade ljudi dolazi iz okolnih sela ali i gradova poput Kosovske Mitrovice, Kraljeva, Novog Pazara, Aleksandrovca. Tradicija održavanja vašara nije prekidana ni u najtežim vremenima. Turističko-sportska organizacija Raška je 2013. godine, po prvi put, otvorila „Ulicu dobrih domaćina – Domaćinsku“ i pored izložbeno-prodajnog programa, organizovala i kulturno-zabavne sadržaje. Svoje štandove imali su brojni preduzetnici i udruženja koja su prezentovala domaću radinost. „Vašar je bio a na vašaru…“ Ponuda raznolika – novi i polovni proizvodi, od ručnog rada do najmodernije tehnike. Tezge sa obućom i odećom, igračke za decu, čudotvorni čajevi, mirisi dima i pečenja, muzika, novi vašarski izumi i pronalasci, licidarska srca, šarene bombonice u celofanu, zabavni park sa ringišpilima. I oni koji nemaju nameru nešto da kupe, sa vašara se ne vraćaju praznih ruku, nađe se poneka sitnica, za uspomenu. Za vašar u Raški ljudi kažu: „Ko ga jednom poseti, i narednih godina je ovde“.

Projekat je sufinansiran sredstvima Opštine Raška