Turski nobelovac Orhan Pamuk: Teško je ljudima nametnuti karantin

Na gotovo 600 stranica Pamuk pripoveda priču o epidemiji kuge koja u proleće 1901. godine izbija na ostrvu Minger (reč je o fiktivnom ostrvu) u Osmanskom carstvu.

Kritičari ukazuju da je pred čitaocima živa panoramska slika poslednjih dana Osmanskog carstva: od straha pred smrću do protivljenja zdravstvenom zaključavanju, od tekijskih šejhova do grčkih nacionalista, od hodočasničkih brodova do pobuna protiv karantina, uz neizostavno razmatranje temeljnih pitanja života, smrti i ljubavi.

Najveće iznenađenje je na početku romana kada se u Uvodu čitaocima obraća „autorka“ ove knjige, koja objašnjava kako je ona nastala, ukazujući da je roman ispisan iz ženskog ugla, mada se ne radi o jednom gledištu, već se autorka, kako piše, trudila da sagleda više različitih perspektiva pa je ova knjiga po žanru nesumnjivo roman, ali je ipak po elementima i pristupu građi između istorijskog romana i hronike, a prožeta romansom i detektivskim uzbuđenjima.

Na konferenciji za medije, koju je vodio glavni urednik Geopoetike Vladislav Bajac, Orhan Pamuk se uključio video-vezom, a prisustvovalo je deset redakcija, među kojima je i redakcija Danasa.

– Razmišljao sam o ovom romanu 35 godina, a pisao sam ga još poslednjih pet. Priča koju sam u romanu ispričao jeste priča o svetu za koji sam mislio da neće zanimati ljude. Hteo sam da sad posvetim egzistencijalnim temama kao što su smrt, strah, orijentalizam, fatalizam, sudbina, teme o kojima sam pisao u romanu „Zovem se crveno“ – rekao je Pamuk.

– Ali, odjednom, nakon pandemije kovida 19, ljudi su počeli da proživljavaju sve ono o čemu sam pisao. Imao sam utisak da je sve ono što sam čuvao samo za sebe odjednom postalo vidljivo svima… Kada je pandemija počela (2020), držao sam predavanja u Americi. Odmah sam se vratio nazad u Tursku. Kada sam čuo prve priče o pojavi virusa korona u Istanbulu, pomislio sam kako su te priče iste kao u mom romanu – kazao je Orhan Pamuk.

Kako sam kaže, detaljno je istraživao brojne istorijske i književne izvore među kojima je izdvojio „Verenike“ Alesandra Mancionija, „Dnevnik kuge“ Danijela Defoa i jedan izveštaj „Bubonska kuga iz 1894. godine u Hongkongu“, koji su pisali lekari.

– Shvatio sam koliko je teško nametnuti karantin ljudima. Mehanizmi svake pandemije su isti bilo da je reč kuga, korona ili kolera u pitanju. Prvo kreće negiranje, sumnja, onda sledi depresija, brojevi rastu. Nametanje karantina i lokdauna vlasti čini autoritarnijima, a s druge strane dovodi do novog poretka koji se odupire pandemiji – rekao je Orhan Pamuk i napomenuo da je razlika između ove pandemije i pandemije iz ranijih epoha u posedovanju informacija.

– U srednjem veku su ljudi malo znali, bilo je malo pismenih, pribojavali su se, nisu imali informacije, a mi smo i danas uplašeni, ali posedujemo informacije – kazao je Pamuk.

Ovaj autor ima problema sa turskim vlastima budući da su ga neki od njegovih kritičara i protivnika optužili da je uvredio oca savremene turske države Kemala Ataturka.

– Slušam svoje advokate. Kroz priču o pandemiji hteo sam da preispitam nastajanje, poimanje i razvijanje malih nacionalnih država, razvijanje nacionalne mitologije. Nisam se bazirao isključivo na turskom i osmanskom primeru, ta priča je univerzalna. U Turskoj trenutno nema slobode govora, nema potpune demokratije, neki moji prijatelji i mnogi novinari su u zatvorima i stradaju zbog izgovorene reči. Turska trenutno prolazi kroz ekonomsku katastrofu, Erdoganova popularnost opada i da je demokratije njegova partija bi izgubila izbore – kazao je Orhan Pamuk.

Knjiga o poslednjim danima Osmanskog carstva

– Turski čitaoci su brzo pohrlili da kupe moj roman i pročitaju ga. Mnogo toga im se unutra dopalo. Mnogi čitaoci su se dvoumili i pokušavali da odgonetnu šta su istorijski izvori koje sam proučavao, a šta ono što se trenutno dešava u koroni. Mislim da nisam mnogo pisao o tome šta se dešava danas već sam uporište tražio u istorijskim izvorima. Mnogi čitaoce je iznenadilo mnoštvo podataka i informacija, pa guglaju detalje koje su pročitali i zanimaju ih. Neki kažu da je ovaj moj roman knjiga o poslednjim danima Osmanskog carstva – odgovorio je Orhan Pamuk na novinarsko pitanje Danasa kako su čitaoci u Turskoj dočekali objavljivanje njegovog novog romana.