Protagonista serije “Okružen mrtvima”: Hod između anđela i demona

Naime, glumac je, pre nego što mu je život sa zombijima okupirao poslednjih 13 godina karijere, bio deo još jedne hit serije koju je publika u Srbiji obožavala.

A reč je o čuvenim “Čarima”, gde je Norman u petoj sezoni glumio ni manje ni više nego “zamalo” supruga najmlađe od četiri sestre veštice – Pejdž Metjus. Istina, danas bi ga teško ko prepoznao u roli Nejta Parksa, ali sudbina nesrećne ljubavi i života obavijenog tajnama, barem kada je reč o ulogama prate ga i skoro dve decenije kasnije.

Kao da je bilo nečeg stvarnog u činima koje je Pejdž bacila na Nejta slučajno saznavši da krije već ima ženu i dete.

Kako god, Norman je danas jedno od zaštitnih lica serije koja se okitila sa dva prestižna TV priznanja Emi i sa više od 70 nominacija za istu nagradu. “Okružen mrtvima” najgledanija je televizijska serija protekle decenije, i verovatno jedan od poslednjih velikih projekata u istoriji TV produkcije, budući da je prve i presudne korake ka ovom statusu šou počeo da gradi u vreme kada nisu postojale striming platforme i masovna proizvodnja serijskog programa koja je u korist kvantiteta žrtvovala kvalitet.

Upravo ovom temom smo i započeli razgovor sa Normanom Ridusom, koji se u ekskluzivnom intervjuu za Danas TV dodatak prisetio dana pre “Okružen mrtvima”.

*Kakav je osećaj biti deo jednog istorijskog TV fenomena kao što je “Okružen mrtvima”? Zašto već godinama nemamo seriju koja može da ponovi uspeh nekadašnjih velikih naslova, među kojima je svakako i ovaj serijal?

– Pre svega, nikada nisam na taj način posmatrao “Okružen mrtvima”. Za mene je to već postao način života, a kako izgleda, neće se skoro završiti. Posle ove sezone očekuje nas rastanak od serije, ali moj lik se uskoro vraća na male ekrane u spinofu koji smo dobili moja koleginica Melisa Mekbrajd i ja, tako da mi se čini da se naše epsko putovanje nastavlja. Ne bih “Okružen mrtvima” još slao u penziju. U planu su i filmovi, družićemo se još i sa šerifom Grajmsom, a moj saborac u svetu živih mrtvaka Endrju Linkoln će preuzeti i autorsku palicu u svemu onome što nas očekuje, što me posebno raduje. I sada ću se zaustaviti kada je reč o planovima za narednu deceniju, jer zbog nečega kolege iz produkcije uvek strahuju od mojih intervjua. Važim za najvećeg spojlera u ekipi (smeh), tako da je bolje da ne pričam previše o onome što nas čeka. A što se tiče vašeg pitanja o fenomenima, ne bih rekao da ste u pravu. Barem kada je reč o Americi, “Neženja” posle 26 sezona i dalje “rastura” sa rejtingom, a siguran sam da i vi u Srbiji imate vaše rijalitije koji redovno u top pet najgledanijih programa. Jednostavno, promenila se publika. Čemu scenario, komplikovani zapleti i raspleti koji će imati neku poruku. Dajte nabildovane momke sa trbušnjacima, devojke koje izgledaju kao manekenke, ubacite ljubav, seks i svađe, i eto vam TV fenomena.

*Čini se da ove teme, međutim, nisu ono što je obeležilo “Okružen mrtvima”?

– Kada se govori o našoj seriji, za mnoge su prva asocijacija upravo zombiji i svet mrtvih. A to uopšte nije ono što je najvažnije. Ime serije je “Okružen mrtvima”, a ono što smo pokušavali da dočaramo u proteklih deceniju i kusur je baš to kako bi izgledao svet živih u jednom okruženju kojim su zavladali mrtvi. Ovo je priča o preživljavanju, borbi i svim onim načinima na koji nepredvidiva realnost menja ljude iz korena kada se jednostavno dogodi. Poslednje dve godine doslovno smo proživeli našu seriju. Okruženi virusom, mentalno potpuno deformisani nakon samo dve godine života u svakodnevnom teroru od nevidljive opasnosti koja odnosi živote preko noći. U našoj seriji to je sve ono što je prethodilo trenutku kada su zombiji, odnosno “hodači” zavladali svetom. Dakle, ovaj haos koji nas je toliko promenio, to je sve ono što se dogodilo pre nego što će naša serija čak i početi. Kada “Okružen mrtvima” sagledate sa te tačke, shvatite koliko je to jedno kompleksno filozofsko delo koje se bavi čovekom i urušavanjem svega humanog u nama kada se nađemo u situaciji “život ili smrt”. Neverovatno je kako lako nestaju svi ti slojevi civilizacijske nadogradnje kada u nama prorade instinkti.

*Gde je Deril sada?
– Na korak od banje što se mene tiče (smeh). Vreme je da se malo odmori posle 10 prilično napetih sezona u kojima smo ga videli u svim mogućim fazama. Bio je i negativac, i predvodnik preživelih. Videli smo ga u grupi, i naravno, kao odmetnika, nekad odbačenog, a u nekim trenucima samostalno izopštenog od onih sa kojima se borio od početka serije. Dopada mi se realističnost kod Derila, ali i kod svih drugih likova. Nema one klasične podele na pozitivce ili negativce. U svakom od nas je i dobro i loše. “Okružen mrtvima” je serija koja postavlja pitanje ko od nas kako vlada svojim anđelima i demonima. Važnije od toga da li je neko dobar ili zao jeste to koliko je slabog ili jakog karaktera. Karakter je taj koji nas drži dalje od iskušenja.

*Ono što nas sve zanima jeste kako će Deril završiti svoje putovanje u “Okružen mrtvima”.

– A ja vam na to ne mogu odgovoriti. Ostaće svoj i dosledan onome što je bio tokom svih ovih sezona. Ali neće odustati od traženja svog puta u tom ludom svetu.

*Na samom kraju, međutim, doživeli smo ga i u onom svetlu u kom niko nije očekivao da ćemo ga videti.

– Tako je, verovali ili ne, Deril se zaljubio (smeh). I meni je bilo malo neverovatno kada smo došli do te tačke. Kada pomislim na njega, pred očima mi je vuk samotnjak. Naravno, svima je najveći fetiš da tog vuka samotnjaka na kraju bajke vide sa nekom vučicom, ali svet “Okružen mrtvima” je surov, a ljubav nekako nikad nije bila prioritet u tim pričama. Ona je uvek bila podređena preživljavanju. I tražiti ljubav u takvom svetu je pomalo nezahvalno, jer su velike šanse ona ima nesrećan kraj. Mislim da se ljudi u takvim okolnostima ne predaju lako emocijama, jer kad vam svakog trenutka visi mač iznad glave, nije baš pametno previše odlutati. Hladnokrvnost je ključ za preživljavanje, a ljubav uvek zagreva krv. Zato mi i jeste bilo pomalo strano sve to što Deril proživljava sa Liom. Iskreno, nisam uspeo da se povežem sa tom situacijom. Mislim da su on i Lia imali premalo prostora za nešto više, mada smo uspeli malo da zagrebemo ispod oklopa u kom smo do sada gledali Derila. Možda da nije bilo korone koja je dodatno potpomogla prvo da se snimanje tih scena produži na neverovatne dve godine, a onda i da se zbog mera predostrožnosti nametne distanca među svima nama. Mislim da je sve to uticalo na ishod da Deril iz “Okružen mrtvima” ipak ode kao samotnjak. I eto još jednog spojlera (smeh).

*Koliko je sličnosti između vas dvojice?

– Mnogo. Mislim da sam mu se zbog toga toliko i posvetio i dozvolio jednoj ulozi da mi doslovno obeleži karijeru. napustio sam dom sa 12 godina i od tada sam na neki način sam. Baš kao i on. Dok je on bio okružen zombijima, ja sam se borio među živima za neki svoj komad – prostora, hleba, prava da živim. Proputovao sam ceo svet i živeo svuda. Danas najviše volim da sednem na motor i krenem na put. Tu je, naravno, i porodica, ali naučio sam da živim u pokretu jureći život. U tome se pronalazim u Derilu, i verujem da bih se u njegovoj situaciji ponašao isto i doneo iste odluke.