Ponovni susret sa mjuziklom „Jadnici“ (autori Alen Bublil i Klod-Mišel Šenberg po romanu Viktora Igoa) na Velikoj sceni Madlenianuma, otvara još jednom velika pitanja – ko bdi nad nama, to jest, koja je svrha molitve ako nema koga da je usliši, je li posrnuće u sred ophrvanosti bedom života i pakosti braće i sestara u stradanju jedino razumno rešenje, prebivaju li, nadalje, pravi sveci samo u sred tamnih jazbina gradskog šljama i ima li ikog više do njih da se pobrine o nevinoj deci i našim idealima koje su svi već napustili?
Prijateljstvo, ljubav, vera, čast, odanost, solidarnost, podnesena žrtva, o da, ova velelepna i veličanstvena predstava u režiji Nebojše Bradića i te kako ima sve razloge da živi i neprestano nas nastavi da zatrpava ogromnim izazovima za naše srce i razmišljanje. Divno je da nešto u čemu toliko uživate, gledajući i slušajući ono čudo što se koliko samo vekova odigrava u otvorenoj kutiji-pozornici pred nama, nakon svega ume da nas učini plemenitijim, boljim, saosećajnijim, osetljivim da primetite svakodnevne Valžane, Eponine, Tenardijeove, Marijuse i Žavere posvuda okolo. I da se vaše stegnuto biće usredsređenog čoveka današnjice može da zapita o bitisanju tajanstvenih prilika uzvišenih mučenika u anđeoskom koliko i paklenom podzemlju grada.
Skoro celih sedam godina od one oktobarske premijere na BEMUS-u 2007, mjuzikl „Jadnici“ se čini još verodostojnijim, omiljenijim i neophodnim da postoji. Ipak, njegova dobroćudnost da razume i prihvati sve svoje junake, kao da je narasla – svet ološa i zadrtih inspektora koji onemogućavaju svaki uzlet jadnicima na dnu, kao da je postao dirljiviji, samilosniji smo tako i prema Tenardijeovima (malo je reći izvanredni Nataša Marković i Srđan Timarov!), dira nas čak i opsednuto policijsko neposustajanje u potrazi Inspektora Žavera, koji je jadnik i sam, dok su prkosnost pravedne borbe, dragulji iskrene ljubavi koja se ne kruni i ne preprodaje, te časno služenje životu – makar i u stalnom tegobnom skrivanju i neprilikama avetne prošlosti – narasli do monumentalnog zdanja u zvuku i energiji predstave. Najnoviji Žan Valžan, prefinjeni i misaon glumac Nebojša Dugalić, dostojna je zamena za maestralnog Zafira Hadžimanova onomad. Eponina Branislave Podrumac pleni kako svojim prostudiranim tumačenjem glasa tako i potpuno primerenom zavodljivošću svoje složene uloge. Ivan Bosiljčić kao Marijus pripremljen je u ama svakom detalju da iznese rolu, a njegovi kamaradi pobunjenici na barikadama, specijalno Anžorla Ljubomira Popovića, potresni su sa svoje revolucionarne snage. Zapažene uloge pripadaju međutim ovde praktično svim učesnicima radnje. Najmlađi briljiraju – pametni i okretni Gavroš Alekse Stanilovića i ljupka mala Kozeta Tijane Golemović, mala Eponina Katarine Tričković, Inspektor Žaver posvećenog Dejana Lutkića do poslednjeg atoma ovog lika, strastvena i predana Katarina Gojković kao Fantina, Kozeta Dubravke Arsić sa svom umilnošću kojom je obasjana njena prilika, otmeno prisustvo Biskupa iz Dinja Zorana Lekovića na podlozi kojeg se još više osvedočavamo u Valžanovo beznađe zateknuto neočekivanom milošću. A tu je i agilan i efikasan orkestar Madlenianuma pod upravom Vesne Šouc-Tričković, sve u maglovitoj i blistavoj u isti mah scenografiji Geroslava Zarića i u delikatnom kostimu Bojane Nikitović.
Možda bi trebalo da požurite i vidite „Jadnike“ što pre, pošto su tooooliko dobri.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
