U Ateljeu 212 večeras premijera komada "Obraćanje naciji": Pričice o našoj konzumerskoj, korumpiranoj i samoživoj svakodnevici 1Foto promo Boško Đorđević/Atelje 212

 

Na Velikoj sceni „Mira Trailović“ Ateljea 212, večeras u 20 časova, premijerno ćemo gledati predstavu „Obraćanje nacije“, u režiji Bojana Đorđeva, nastalu iz kratkih monologa iz istoimene drame i zbirke priča „Hodam u koloni“, italijanskog glumca, reditelja i dramskog pisca Askanija Čelestinija.

Reč je o pričicama iz savremene svakodnevice, koje korišćenjem basnolikih alegorija slikaju kompleksnu mapu neoliberalne sadašnjosti – konzumerske, netrpeljive, korumpirane, samožive ali i paralisane, depresivne i bezidejne.

Svi klasni, rasni i politički problemi sasvim politički nekorektno, objašnjavaju se jednostavnim „prirodnim zakonima“ ili primerima iz istorije čovečanstva – elaborirajući citate sv. Mateja, Napoleona, Hitlera, Gramšija ili Svifta.

U Ateljeu 212 večeras premijera komada "Obraćanje naciji": Pričice o našoj konzumerskoj, korumpiranoj i samoživoj svakodnevici 2
Foto promo Boško Đorđević/ Atelje 212

Čelestinijeve junake igraju Gordan Kičić, Jovana Gavrilović ,Gorica Popović, Katarina Žutić, Dejan Dedić ,Ivan Mihailović ,Ivan Jevtović ,Branislav Zeremski, Aleksandar Srećković, Miona Marković. U autorskoj ekipi su i Julijana Vučo, koja je prevela tekst, dramaturškinja je Mina Ilić, scenograf Siniša Ilić, i kostimografkinja Marija Bolubdžić.

U „Obračanju naciji“ nalazimo se u malom gradu punom izobličenja, simbola zla i deformacija sveta oko nas sa svojim gradonačelnicima, pekarima, grobarima, trgovcima i glasačkim telom.

Mala zemlja u kojoj korumpirani izmišljaju demokratiju smenjujući vlast sa mafijom, i gde se svaka „drugost eliminiše pre nego što nas omete. Gde učiteljice postrojavaju decu u školi po etničkoj i nacionalnoj pripadnosti i fizičkom izgledu, a na izborima se pobeđuje sa 110 odsto. Gde je jedini način na koji građanin može da podnese svoju stvarnost da misli na pištolj u džepu, ili da okrene glavu od svega i pokuša da zaspi dok kap uporne vode sa plafona ne sruši celu zgradu…

Svaki monolog je kratak, eksplozivan i na liniji između „rentovanja“ 1 na Tviteru, i stend ap komedije. Pisac monologe definiše kao humor koji staje u kutiju šibice – palidrvca koja bljeskaju jedna za drugim ili se ređaju u najrazličitije oblike.

Kako je zapisao italijanski kritičar Valerio Magrelli, svaka priča izaziva oslobađajući smeh.

„Međutim, iza ove umirujuće reakcije još uvek se krije nerazjašnjeni talog, mrlja u oku, kamenčić u cipeli, poslovični grašak ispod dvadeset dušeka koji princezu sprečava da spava. Spavaj mirno. Čelestiniju je upravo to i stalo: da seje razdor u bajkama. Zadatak u kojem malo ko zna kako da mu se suprotstavi“, zapisao je Magrelli.

Askanio Čelestini (1972, Rim), poslednjih godina je jedan od najangažovanijih italijanskih pozorišnih i filmskih stvaralaca. Studirao je antropologiju i književnost, a glumom je počeo da se bavi kasnih devedesetih godina u performansima komedije del arte.

Njegov pozorišni rad pripada oblasti narativnog pozorišta (teatro di narrazione), i zalaže se za važnost usmene tradicije. Čelestini se bavi pripovedanjem italijanskih narodnih bajki modernog vremena, radničkim, ratnim i konzumerističkim.

Čelestini je dobitnik prestižne nagrade Ubu za 2002. godinu, „za svoju sposobnost da pripoveda o savremenoj istoriji kao da je mit, i obrnuto“, ocenili su italijanski kritičari.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari