U okviru obeležavanja 150. godišnjice rođenja Nadežde Petrović, najznačajnijeg srpskog slikara sa početka 20. veka, fotografa i uticajnog društvenog aktiviste, u Atrijumu Narodnog muzeja u četvrtak se otvara se izložba „Nadežda Petrović: bez boje“ posvećena crtačkom opusu rodonačelnice srpske moderne umetnosti.
Autor izložbe je muzejski savetnik Evgenija Blanuša, a reč je o crtežima Nadežde Petrović koji se čuvaju u Narodnom muzeju.
„Svojim istraživanjem Evgenija Blanuša grupisala je sve crteže iz ove zbrke u tri celine. Prvu čine skice, beleške i sasvim neobavezni crteži. Nadeždini studijski crteži, nastali tokom školovanja u Beogradu i Minhenu, koje karakteriše veća likovna vrednost, ali i odsustvo strasti i temperamenta svojstvenih ovoj umetnosti, spadaju u drugu celinu postavke. Treći segment crteža je sasvim osoben budući da obuhvata radove na kojima su čitljivi odrazi Nadeždinog shvatanja slikarskog izražavanja, te se figurativno može reći da ih odlikuje svojstvo grafičkog ekspresionizma”, piše u najavi izložbe „Nadežda Petrović: bez boje“.
Evgenija Blanuša smatra da se „crteži Nadežde Petrović odlikuju delikatnošću koja otkriva tajanstveni aspekt stvarnosti, gde se sve i ništa susreću i prožimaju, tako da su njeni crteži istovremeno ispunjeni grafičkim formama, a imaju sveden grafički repertoar“.
Autorka izložbe ukazuje i na „izrazit kontrast crtačkog opusa Nadežde Petrović u odnosu na njena slikarska ostvarenja – dok njene slike odišu bogatim koloritom i snažnom energijom, crteže odlikuju nežni tonovi i suptilnost u izvedbi, koje se ne mogu ni naslutiti na njenim slikama“.
Tu drugačiju stranu umetnost Nadežde Petrović, kako je najavljeno iz Narodnog muzeja Srbije, posetioci će moći da upoznaju do 10. decembra.
Ovo je druga izložba posvećena Nadeždi Petrović u Narodnom muzeju Srbije ove godine.
Njoj u čast, a povodom Dana državnosti bila je otvorena postavka „Modernost i nacija“, u kojoj je pored autora Lidije Merenik i Igora Borozana učestvovala i Evgenija Blanuša.
Ta dvomesečna izložba bila je centralni događaj u godini Nadežde Petrovć, od Uneskovog kalendara u kome je zabeležen vek i po od njegovog rođenja do projekta Čačak, prva nacionalna prestonica kulture.
Nadežda Petrović nije bila samo slikar, već i prva žena fotograf u Srbiji, učiteljica crtanja, pokretač likovnih manifestacija i likovnih društava, likovni kritičar, dramski pisac, osnivač i prvi sekretar Kola srpskih sestara, borac za nacionalnu stvar i žensku emancipaciju, dobrovoljna bolničarka…
Kako su u katalogu izložbe „Nadežda Petrović – u susret obeležavanju 150 godina od rođenja“ u Galeriji RTS u Beogradu poslednjih dana 2022. zapisale Mirjana Racković i Dragana Božović iz Umetničke galerije u Čačku koja nosi ime ove velike umetnice, „Nadežda Petrović je bez obzira na sve teškoće koje je imala kao žena u vrtlogu burnih istorijskih događaja i društvenih zbivanja balkanskih prostora postala svojevrsni predvodnik svega značajnog što se dešavalo u prvih petnaest godina prošlog veka – izborila se za sopstvene stavove u umetnosti, zbližavala umetnike južnoslovenskog prostora, radila na obrazovanju i emancipaciji boreći se sa tradicionalizmom i predrasudama i na kraju dala život u borbi za čast i slobodu svog roda”.
Nadežda Petrović rođena je 11. oktobra 1873. u Čačku, a život je završila kao dobrovoljna bolničarka u Valjevskoj bolnici 3. aprila 1915. godine.
Vreme između tih datuma i godina ispunila je stvaralaštvom iskreno verujući da „umetnici moraju biti veliki učitelji ne samo svog no sviju naroda, ne samo svog no sviju stoleća, da plemenitost njihova mora biti bezgranična onako kao što je priroda bezgranična u bogatstvu i uzvišenosti; a ‘slikarevi’ pogledi moraju biti široki, širih prostranijih granica no što je njegova paleta i rad u koji unosi svoju sliku“…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
