U Bitef teatru premijera „Kontinenta Balkan“: Kako su nas britanski pisci i pre sto pedeset godina videli kao „bure baruta“

Prema rečima Jovanovića, ovaj izvanredan naučni rad u knjizi „Izmišljanje Ruritanije” nudi obimnu građu i predstavlja hrestomatiju priloga na koji način je prostor Balkana interpretiran u literaturi, najpre u književnosti, a potom štampi i “lakoj” književnosti u Velikoj Britaniji, tokom 19. i prve polovine 20. veka.

– Konkretno, radi se građi koja oslikava odnos velikih sila, u ovom slučaju Velike Britanije, prema narodima Balkana, a on je u najkraćem prilično pojednostavljen i osenčen neuvažavanjem. Povod za interesovanje britanskih pisaca i javnosti za Balkan bila je borba naroda za oslobođenje od Osmanskog carstva. U početku, naročito u Bajronovim pesmama, ta borba je posmatrana kao herojska i veličanstvena, dok u kasnijem periodu postaje povod za pisanje i veličanje sopstvenih, izmišljenih junaka, lordova i vitezova željnih avanture, koji dolaze na nemirni Balkan kao sila iz vazduha koja efektno rešava sve probleme. Kada ova tema uđe i u štampu, stvari dobijaju povremeno čak groteskne oblike – izjavio je Jovanović na konferenciji za novinare na kojoj je najavljena premijera „Kontinenta Balkan“.

– Naravno, balkanske zemlje i narodi davali su ne samo prostora za određenu interpretaciju, već i prilično povoda svojim ponašanjem za ovakve ocene, čineći to i pre više od sto pedeset godina, a i danas, što ovu temu i pitanja u vezi sa odnosom velikih zemalja prema Balkanu čini toliko aktuelnim – istakao je Željko Jovanović.

U tom smislu, kako je naveo, umesto bavljenja sudbinom pojedinih junaka ili bilo kog junaka pravednog rata za slobodu, grčkog revolucionara na primer, srpskog viteza, crnogorskog ili albanskog gorštačkog ratnika, likovi u predstavi su Realista, Nadrealista, Cinik, Moralista….

Oni u formi tribine ili simpozijuma posvećenog Balkanu sukobljavaju i suprotstavljaju svoje poglede na stanje stvari koja se međusobno dramatično razlikuje, sukobljavaju i spore.

– Kada se kaže Balkan, uglavnom se pomisli na “bure baruta”, ali u ovoj predstavi se brani jedan šaroliki, multikulturalni, multinacionalni i multireligijski prostor – rekao je Nenad Todorović.

– Priču u komadu otvara Bajron, sa empatijom prema borbi naroda za oslobođenje, slede Krimski ratovi i gubitak entuzijazma da nam se pomogne, a zatim faza kada se kroz predrasude o Balkanu grade gordoalbionske slike dalekog ili bliskog istoka zvanog Balkan. Nismo hteli da budemo oštro i svađalački raspoloženi, već da napravimo duhoviti štos koji će nas nasmejati, komični predlog kako da se pomire narodi Balkana – tako što ćemo zajedno da mrzimo ovog drugog. Na kraju, ovo je komad o potrebi da prestanemo da gnjavimo stoti put o balkanskom „buretu baruta“. Da se ne ljutimo ili izvinjavamo. Ili, najbolje da ne nasedamo na predstave kao što je ova naša – objašnjava Todorović.

Zahvaljujući se Vesni Goldsvorti na ustupanju prava za ovu predstavu, direktor Bitef teatra Miloš Latinović istakao je da je njihova želja bila da se pruži odgovor na pitanje zašto prostor u kojem su nastale tri civilizacije, kada se o njemu danas govori izvan Balkana, postoji samo kao neuralgična tačka politike, ekonomije, društvenih aktivnosti, pa čak i kulture.

– Nastojali smo da progovorimo pozorišnim jezikom o nekim temama iz knjige koja govori gde je problem u tretmanu Balkana u sagledavanju ljudi izvan Balkana, pre svega u Evropi. Kada pročitate knjigu „Izmišljanje Ruritanije“ vidite da to ima svoj kontinuitet i razlog. Literatura Darela, Stokera, Rebeke Vest i drugih nosi negativan stav prema onome što se dešava na ovom prostoru. S druge strane, tu je njihovo viđenje misije koju treba ovde da obave – od opismenjavanja do političkog potčinjavanja. Predstava „Kontinent Balkan“ iz naše vizure tretira ono što o nama pričaju i misle, a u žanru zabavne i komične priče koja bi morala i da nas natera da se zamislimo – ističe Miloš Latinović.

U glumačkoj ekipi predstave su: Đorđe Marković, Aleksandar Gajin, Danica Grubački, Danilo Petrović, Staša Ivanović i Nea Janković.

– Zanimljiva je ta geneza obostranih predrasuda – od Bajrona do Darela, a ovu predstavu čini kolaž žanrova i stilova, od romantizma do brutalnog naturalizma, uz ironizaciju i persiflaže – izjavio je Đorđe Marković.

Kostime za „Kontinent Balkan“ potpisuje Dragan Smiljanić, muziku Aleksandar Petrović, scenski pokret Isidora Stanišić, a prva repriza premijere zakazana je 25. marta.

Dajdžestovana pop lektira

„Kontinent Balkan“ je scenski priručnik za sve koji nemaju vremena da se upuštaju u detaljnu analizu kompleksnosti drugih kultura koje ne poznajemo. Komad o britanskoj književnosti o Balkancima. Dajdžestovana pop lektira za treći srednje predrasudske. Ignorantska predstava koja zlonamerno tumači slavne engleske romane koji nas ismevaju. Začarani krug iz koga ovaj komad ne nudi izlaz…“, zapisao je u programu za ovu predstavu Nenad Todorović.