U čast Mariusa Petipa

Vodeći ruski igrači iz Marinijskog i Mihajlovskog teatra u Petrogradu i moskovskog Boljšoja izvešće koreografije ovog slavnog baletskog umetnika iz najpoznatijih dela baletske literature: „Don Kihota“, „Žizele“, „Uspavane lepotice“, „Labudovog jezera“, „Korsara“, „Bajadere“, „Uzaludne predostrožnosti“, „Krcka Oraščića“, „Arlekina“, „Šopenijane“ i „Rajmonde“, u programu koji je za Beograd premijerno osmislio Andrej Jakovljev, vodeći solista Marijinskog teatra.

Andrej Jakovljev ima status zaslužnog umetnika Rusije. U svet baleta i narodnih plesova ušao je sa pet godina, a danas u Marijinskom teatru igra naslovne uloge u „Ani Karenjinoj“, „Žizeli“, „Korsaru“, „Uspavanoj lepotici“, „Karmen“, „Krcku Oraščiću“ … U matičnoj kući debitovao je odmah po završenoj akademiju „Vaganova“ u Sankt Peterburgu, a čest je gost i drugih velikih ruskih baletskih scena, kao i Metropoliten opere, Kovent Gardena, Pariske i Bečke opere.

Sa njim u Beogradu večeras gostuju i Oljesja Galipijenko, Tatjana Tkačenko, Vasilij Tkačenko, Ana Markova, Jasauji Mergalijev i Ivan Titov. Oljesja Galipijenko, Tjana Tkačenko i Vasilij Tkačenko takođe su studije baleta završili u petrogradskoj akademiji „Vaganaova“, nastupaju u istoj matičnoj kući – Marijinskom teatru i laureati su mnogobrojnih međunarodnih konkursa. Ivan Titov i Ana Markova su vodeći solisti „Kremljovskog baleta“ u Moskvi, laureati međunarodnih i sveruskih takmičenja. Jasauji Mergalijev završio je visoku koreografsku školu u Almati, u rodnom Kazahstanu, pobednik je velikog broja prestižnih takmičenja, a osim solo partija u teatru ima i bogat koncertni repertoar.

„Gala koncert „Petipu, s ljubavlju“ je izvanredni praznik muzike i koreografije. Čudesni plesovi i neprevaziđena veština ruskih baletskih zvezda upotpuniće ovaj nezaboravni doživljaj zadivljujućom novogodišnjom atmosferom. Koncert, koji ima dva dela od po pedeset, prikazaće ruski balet sa klasičnom koreografskom školom koji je uticao na svetsku umetnost i i do danas potvrđuje najviše kulturne i humanitarne vrednosti“, kažu u Kombank dvorani.

Od Marselja do Petrograda

U svetu igre Marius Petipa (1818-1910) važi za francuskog genija koji je gotovo ceo svoj umetnički život posvetio ruskom baletu. Kombinovanjem francuskih i italijanskih uticaja sa ruskim baletom, stvorio je klasičan balet. NJegovo ime predstavlja „celu epohu ruskog baleta“ – u Carskoj Rusiji je izveo je 70 baleta, od toga 46 originalnih izvođenja. Rodio se u Marselju u porodici poznatih baletskih umetnika, karijeru baletana započeo u Bordu i Madridu, da bi se 1847. doselio u Sankt Peterburg, gde od glavnog igrača Carskog pozorišta stigao do mesta direktora Baleta. Sarađivao je sa kompozitorima poput Punjija, Čajkovskog, Minkusa… Pod njegovim umetničkim nadzorom nastale su produkcije Minkusove „Bajadere“, Glazunovljeve „Rajmonde“, kao i baleti Petra Iljiča Čajkovskog „Trnova Ružica“, „Krcko Oraščić“, prerađena verzija „Labudovog jezera“, koju je uradio sa Lavom Ivanovom. Iz teatarskog života povukao se 1907. na Krim, gde je napisao memoare i objavio svoje dnevničke zapise.