U čast pesnika Dobrice Erića

Knjiga „Naša gošća godina“ nastala je u vreme kada je Dobrica Erić bio član redakcije Poletarca, poznatog časopisa za decu koji je izlazio u Beogradu sedamdesetih godina 20. veka i povezuje Erića sa još jednim velikim pesnikom za decu Dušanom Radovićem.

„Dobrica Erić pričao je o tome kako je pred svojim velikim prijateljem Dušanom Radovićem, tada glavnim urednikom Poletarca, govorio pesmu o godišnjim dobima. Ona se Dušanu Radoviću toliko dopala da ga je nagovorio da opiše sve mesece. Tako je nastala ova zbirka, a prvo objavljivanje bilo je upravo u Poletarcu. Slaveći 60 godina od pojavljivanja prve Erićeve knjige, pripremili smo s velikom pažnjom i ljubavlju knjigu „Naša gošća godina“ – novo izdanje tekstova iz Poletarca. Imajući u vidu koliko su oni bili dragi autoru, s toplinom i radošću ih predajemo čitaocima svih uzrasta“, kažu u Kreativnom centru.

U subotu, 29. jula, navršilo se četiri meseca od Erićeve smrti. Ovaj poznati srpski pesnik, prozni i dramski pisac, rođen je 1936. u selu Donja Crnuća, u Gruži, u Šumadiji, na čijem je seoskom groblju i sahranjen. Tu je proveo čitavu mladost i u mnogim pesmama opevao svoj zavičaj. Prvu zbirku pesama „Svet u suncokretu“ objavio je 1959. godine. Autor je više romana, pet knjiga lirske proze, 23 zbirke pesama, pet pozorišnih drama, više od 40 knjiga za decu. Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka, a mnoga su prevedena na strane jezike. Dobio je gotovo sve domaće književne nagade, a manje je poznato da je tokom šezdesetih godina 20. veka bio jedan od vodećih strip scenarista gornjomilanovačke izdavačke kuće Dečje novine, gde je radio na ediciji istorijskih stripova „Nikad robom“, kao i da je pisao tekstove za hitove estradnih zvezda.

– Erić piše pesme kao što tkalja tka ćilim ili kao što devojka veze vez: s puno šara, boja, ukrasa, koji se prepliću i prelivaju. Zato njegove pesme liče na ucvetale voćke u proleće i na grane teške od plodova u jesen – tvrdio je Dragiša Vitošević, književni istoričar, teoretičar, kritičar, pripovedač i antologičar.

U raskoraku

– Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine – izjavio je Dobrica Erić pred kraj života.