80 godina od prvog izdanja „Malog princa“: U čemu je tajna popularnosti ove knjige?

Ipak priča… ona me uznemirila! Strašno, tako mala planeta je kao zatvor! I ta čudna, zlobna ruža – zašto mu se toliko sviđa? I zašto se sprijatelji s lisicom i onda je opet ostavi?

Dok je moja majka polako čitala kratka poglavlja, nisam se usudila da kažem koliko mi je priča bila neprijatna.

Dok ga je pop kultura slavila proizvodima kao što su šoljice, slagalice, majice i filmske adaptacije, ja sam se držala podalje od ovog neobičnog vanzemaljskog deteta.

O čemu se radi u knjizi

„Mali princ“ govori o dečaku koji živi na vrlo maloj planeti sa zahtevnom ružom, dva aktivna i jednim ugašenim vulkanom te sadnicama baobaba s kojima se treba boriti. Cvet i on se ne slažu najbolje, ruža je mrzovoljna i privlačna. Mali princ odlučuje da krene na putovanje i istraži sedam planeta. Konačna stanica je Zemlja, gde sretne pilota koji je prinudno sleteo u pustinju.

Sada, 80 godina od prvog izdanja, želela sam da dam još jednu šansu ovoj modernoj bajci. 27 kratkih poglavlja bilo je lako pročitati: jednostavan jezik, jednostavne slike – varljivi su.

Nije to dečja bajka, nego podsetnik na ono detinje u nama. Knjižica se bavi zaista velikim pitanjima kao što su ljubav, usamljenost i smrt, pitanja koja sebi postavljaju odrasli.

Osim razmišljanja o ljubavi, prijateljstvu i smrti, bajka sadrži i društvenu kritiku. Tako mali princ putuje na šest planeta pre nego što dođe na Zemlju. Na svakoj ima neobične susrete: monarh koji traži podanike; pijanac koji pije da bi zaboravio piće; čovek koji pali lampe i samo izvršava naređenja; oholi čovek koji želi da mu se dive; geograf koji objašnjava svet, ali ga nije video; biznismen koji misli da poseduje zvezde

Knjiga je prepuna mudrosti: „Samo se srcem jasno vidi, bitno je oku nevidljivo“ verovatno je najpoznatija.

Profesionalni pilot koji piše knjige

„Mali princ“ poslednja je knjiga oduševljenog pilota Antoana de Sent Egziperija i prvi put je objavljena u Njujorku 1943. Kada je tri godine kasnije objavljeno francusko izdanje, danas proslavljeni autor nije ga dožIveo. Nikad se nije vratio s izviđačkog leta nad Sredozemljem tokom Drugog svetskog rata 1944.

Antoan de Sent Egziperi je rođen u Lionu 1900. godine. Svoju pilotsku karijeru započeo je turističkim letovima iznad Pariza. Dvadesetih godina prošlog veka je potom leteo na liniji Tuluz – Kazablanka – Dakar, postao direktor aerodroma u tadašnjoj koloniji španskog Maroka, gde je više puta spasavao kolege koji su prinudno sletali u pustinju.

Nakon toga je u Argentini bio prevoznik noćne vazdušne pošte. Kasnije je pokušavao da obori rekord u letenju i preživeo dve nesreće leteći na dugima relacijama Pariz – Sajgon i Njujork – Ognjena zemlja.

Mobilisan je početkom Drugog svetskog rata i doživeo napade nemačkog Vermahta na severoistok Francuske. Ne samo da se njegov pilotski život čita kao avanturistička priča, Antoan de Sent Egziperi je u nekim fazama svog života napisao cenjene romane. Iako je nagrađivan književnim nagradama, sebe je pre svega doživljavao kao profesionalnog pilota, a potom kao pisca iz hobija.

„Mali princ“ u početku je razočarao čitaoce. Nije avanturistički roman, već gorko-slatka bajka koju je ilustrovao sam Sent-Eks kako su ga zvali prijatelji. Pa ipak, tu je ovekovečena i njegova životna priča: poput pripovedača u bajci, i autor je pao u pustinju i morao je danima izdržati bez vode dok nije naišao karavan.

Teško da je iko mogao da pretpostavi da će ova knjižica biti toliko komercijalni uspeh: „Mali princ“ je navodno prodat u više od 200 miliona primeraka, preveden na oko 340 jezika i dijalekata, uključujući jezik Inuita, Tuarega i Maja.