U epskoj fantastici trenutno glavnu reč vode antiheroji

Njegove knjige kod nas objavljuje Laguna. Reč je o Stivenu Eriksonu. Serijali „Sećanja na led“, „Kuća lanaca“ i „Plime ponoći“ su u svetu, a i kod nas, stekli ogromnu popularnost. Zanimljivo je da je, osim studija arheologije i antropologije, Erikson završio i kurs kreativnog pisanja u Književnoj radionici Ajove. NJegov serijal „Malaške knjige Palih“ ga je proslavio u celom svetu i osigurao mu mesto među najznačajnijim autorima žanra epske fantastike. S njim smo razgovarali u gužvi beogradskog Doma omladine, gde se sjatila reka fanova ovog žanra. Prijatan je i neposredan sagovornik.

* Zašto je epska fantastika danas toliko popularna?

– Epska fantastika opisuje stanje u sadašnjem svetu, pojednostavljuje ga i na taj način stvara dijalog između dešavanja u savremenom svetu i dešavanja u knjizi, što čitaocima omogućava da se zapitaju i da analiziraju svoje mesto i svoju ulogu u savremenom svetu.

* Da li je epska fantastika na neki način savremena bajka?

– Nisam siguran. Ako se književnost posmatra kao jedno drvo, bajke i fantastika su njegovo deblo. Korenje tog stabla su legende, folklor i mitologija. Razni žanrovi poput ozbiljne književnost, naučne fantastike su u suštini grane tog stabla. Mnogi čitaoci tako počnu od grana i onda se spuštaju ka deblu. Neki se zaustave na središtu debla koje je epska fantastika, a neki nastave dublje da istražuju korenje svega toga: mitove, legende i bajke. Naravno, u epskoj fantastici ima u elemenata bajki i folklora, ali ne može se povući znak jednakosti.

* Da li je proizvodnja megaserija kao što su recimo „Igra prestola“ ili „Zapadni svet“ pomaže ili možda odmaže čitanju epske fantastike?

– Ove serije veoma doprinose epskoj fantastici a naročito „Igra prestola“ pošto je ona na neki način legitimisala čitav žanr i izvukla ga iz zapećka. Svojevremeno, dok sam živeo u Engleskoj, putovao sam vozom u London na posao. Mnogo ljudi je čitalo u vozu, ali vrlo retko je to bila fantastika. Jedini izuzetak je bio Teri Pračet. A onda se pojavila DŽ. K. Rouling sa Harijem Poterom. I odjednom, fantazijske knjige mogle su se videti svuda u vozu, kod raznih čitalaca.

* Komunicirate li sa čitaocima, kako u različitim delovima planete reaguju na ono što pišete?

– Ne znam. Najviše komentara ma moje knjige dobijam preko interneta. Internet je jednostavno tako ustrojen da čovek ne zna odakle je koji čitalac. Svaki pojedinac iz tog putovanja kroz knjige izvlači nešto svoje, pa je tako svaki čitalac ili čitateljka praktično svet za sebe.

* Hoće li vam se možda posrećiti, pa da neku od vaših knjiga uskoro vidimo kao seriju?

– Trenutno pregovaram sa različitim producentima. Kada se to desi, objaviću, ali ne nadam se previše.

* Ima li epska fantastika budućnost?

– Mislim da epska fantastika i te kako ima budućnost. Trenutno se nalazi u turobnom periodu gde glavnu reč vode antiheroji, ali čini mi se da epska fantastika ponovo postaje optimistična i da se opet grana u nekim novim pravcima i da vodi ka nekim novim pričama.

* Na čemu trenutno radite?

– Upravo pišem naučnofantastični roman. Ne bih da zalazim u detalje, ali mislim da ću ga završiti u februaru. A onda se opet vraćam epskoj fantastici.