U Srpskom književnom društvu predstavljen je novi broj Književnog magazina (broj 243-244), sa posebnim osvrtom na savremenu iransku prozu.
Ova mlada književna forma svoj razvoj doživljava tokom druge polovine XX veka, tematizujući savremeni život u Iranu.
Amir Purpezeško, direktor kulturnog centra Ambasade Islamske Republike Iran u Beograd, u uvodnoj reči zahvalio se SKD što je novi broj Magazina posvetio iranskoj kratkoj priči.
Da bismo mogli da razumemo razvoj iranske proze, Purpezeško je predstavio istoriju persijske književnosti, čiji počeci sežu još u davna vremena i vezuju se za period pre pojave islama i za mitove i legende koji će definisati kasniji razvoj ove kulture.
Iranska proza svoj procvat i puni razvoj doživela je krajem XIX i početkom XX veka, kada se pisci sve više okreću zapadnoj kulturi, čitajući ruske i francuske stvararoce.
Ipak, iranska kratka priča najviše se razvija u drugoj polovini XX veka kada istaknuti autori kao što su: Sadek Hedajat, Bozorog Alavi, Simin Danešvar, Džalal Al-Ahmad i Mahmud Dolatabadi unose širok spektar tema i stilova koje se bave različitim društvenim, kulturnim i političkim pitanjima.
Osnovne osobine svih ovih priča su kombinacija mitologije i stvarnosti, sa fokusom na individualna pitanja poput ljubavi, slobode, identiteta i borbe protiv nejednakosti.
Kroz odabrane priče, predstavljene u Književnom magazinu, čitaoci mogu upoznati bogati poetski jezik, kao i savremeni život u Iranu.
Pored gosta iz Iranskog kulturnog centra, govorili su i Aleksandar Dragović i Petar Janaćković, prevodioci iranske književnosti, objasnivši da pored kratkih priča, iranska književnost svoj puni književni zamah doživljava u romanu.
Ova književnost je zadnjih godina doživela da bude prevedena i predstavljena srpskoj javnosti zahvaljujući izdavačkoj kući Geopoetika koja je objavila roman „Partija šaha s Mašinom sudnjeg dana“.
U centru ovog romana je rat između Irana i Iraka, najprisutnija tema u romanesknom stvaralaštvu iranskih autora.
Za iranske stvaraoce viđenje rata se proteže od užasa do apsurda.
Novi broj Književnog magazina, pored iranske kratke priče donosi i rubriku Anketa inspirisanu čuvenom slikom Pola Gogena „Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?“, o pitanjima savremene srpske literature u kojoj između ostalih učestvuju Vida Ognjenović i Vladimir Kopicl; tu je i posveta pesniku Miodragu Pavloviću o desetogodišnjici smrti; o novom romanu Dragana Velića piše Žarko Trebješanin, o zbirci priča „Robotka“ Dragane Mladenović piše Gorica Radmilović; u rubrici Danas i ovde mogu se čitati i nove pesme Slobodana Zubanovića i proza Jelene Lengold i Sonje Atanasijević.
Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
