U Francuskoj se sve manje govori o multikulturalnosti, sve više o prožimanju kultura

Kako je iz Francuskog instituta u Srbiji objavljeno prošle nedelje, Breberina je nagrađena za prevod romana „Stvarni život“ Adelin Dijedone.

To je prvi roman ove belgijske književnice, koji je 2018. objavio pariski izdavač „Ikonoklast“, a tačno pre godinu dana pojavio se i na srpskom jeziku u izdavačkoj kući Laguna.

– Roman je pisan u prvom licu, a naratorka je bezimena devojčica. Iako je ona izuzetno zrela za svoje godine, da bi knjiga bila uverljiva i da bi ono što ta devojčica govori zvučalo prirodno, autorka mora da koristi jezik koji priliči detetu. To postiže kako pomoću sadržaja rečenica u kojima njena junakinja govori o tom „porodičnom zverinjaku“ i svojim osećanjima, tako i pomoću njihove forme: one su kratke, odsečne, oštre… To je zato što treba da nas tresnu poput sekire da bi nas prodrmale. Samo takve rečenice mogu da nas uvuku u sve brži vrtlog užasa opisan u knjizi. Zato nam se i čini da se roman čita „začuđujuće lako“ – kaže za Danas Gordana Breberina, odgovarajući na pitanje šta je na nju kao prevodioca ostavilo najveći utisak u prvencu Adelin Dijedone, koji je za dve godine osvojio 14 prestižnih belgijskih, francuskih i evropskih književnih nagrada.

* U obrazloženju nagrade „Branko Jelić“ ističe se da ste u prevodu ispoštovali stil autora. Gde je u dobrom prevodu granica između snage i kvaliteta piščevog dela i umešnosti i dara prevodioca da piščeve misli što autentičnije prenese u drugi jezik?

– Ja smatram da je poštovanje autorovog stila smisao i svrha književnog prevođenja. Pritom, naravno, treba poštovati i specifičnosti jezika na koji se prevodi. Od prevodiočevog umeća, kreativnosti i talenta zavisi u kojoj će meri uspeti da spoji ta dva. „Ritam“ originala i prevoda moraju da se poklapaju u što većoj meri. Zato je naš posao ujedno i zanat i umetnost.

 * Povodom nagrade izjavili ste da je za Vas „Branko Jelić, koji Vam je predavao na fakultetu, oličenje onoga kakav treba da bude prevodilac“. Šta, prema Vašem mišljenju, čini uspešnog prevodioca?

– Podrazumeva se da mora dobro da poznaje i jezik sa koga prevodi i onaj na koji prevodi. Osim toga, mora stalno da sumnja, proverava, što je zahvaljujući internetu danas mnogo lakše nego nekada, treba da bude kreativan… I mora da voli svoj posao.

* Prevodite sa italijanskog i francuskog jezika. Koliko su ove dve književnosti zastupljene u produkciji izdavača u Srbiji i da li uopšte mogu da prate korak sa knjigama koje dolaze sa engleskog govornog područja?

– Potpuno je razumljivo da preovladavaju prevodi sa engleskog jezika, pošto je to danas lingua franca. Imam, međutim, utisak da se stvari poslednjih godina menjaju i da se izdavači sve više trude da kroz prevode afirmišu i druge jezike. Ja sam, recimo, poslednjih petnaestak godina zaposlena u Laguni i, iako ne prevodim sa engleskog, nijednog trenutka nisam bila bez posla.

* Da li i koliko Dani frankofonije doprinose popularizaciji francuskog jezika?

– Dani frankofonije u Srbiji podrazumevaju čitav niz manifestacija i programa, od kojih su mnogi namenjeni mladima, a neki čak osnovcima, tako da je to odličan način da se popularizuju francuski jezik i kultura.

* U kojoj meri pratite savremenu francusku književnu scenu?

– Trudim se da pratim, mada ne onoliko koliko bih želela. Dopada mi se kako pišu: Ameli Notomb, Kloe Delom, Erve le Telije, Etjen de Monteti, Aleksi Ženi, Danijel Penak… Neki od njih nisu promakli ni našim izdavačima i već su prevedeni na srpski.

* Koliko su migracije stanovništva i veliki priliv stranaca u Francusku uticali na savremeni francuski književni jezik?

– U Francuskoj se danas sve manje govori o multikulturalnosti, a sve više o interkulturalnosti, to jest o prožimanju kultura. Među dobitnicima nagrade Gonkur, najznačajnijeg francuskog književnog priznanja, ima i autora stranog porekla, kao što su Tahar ben Želun, Amin Maluf, Atik Rahimi, Mari Ndiaj… Poslednjih tridesetak godina značajan doprinos francuskoj književnosti daju pisci koji pripadaju drugoj ili trećoj generaciji imigranata. Osim što se otvara za nove autore, francuski književni prostor se tako otvara i za neke nove teme, širi svoje horizonte, način gledanja na određene događaje i probleme… To se neminovno odražava i na francuski jezik. Prema nekim istraživanjima, oko šest i po posto od 35.000 reči koje se najčešće koriste u francuskom jeziku potiče iz arapskog. Ako se tome doda i nekih 150 reči iz turskog i persijskog koje su u francuski ušle preko arapskog, taj procenat skače na 10 posto. Jezik je živa tvorevina, ovaj proces je nezaustavljiv. On može samo da se intenzivira sa novom generacijom autora poniklih u „blokovskim naseljima“, koje svuda, a ne samo u Francuskoj, odlikuje velika leksička inventivnost.

* Postoje li pisci koje rado prevodite i koje bi ste voleli da prevedete na naš jezik?

– Uživala sam prevodeći Irinu Nemirovsku, Ukrajinku koja je pisala na francuskom, Simon de Bovoar, Pjera Lemetra, Kamij Lorans… Od italijanskih autora, to su Domeniko Starnone, Laura Sandi, Andrea Vitali… Moram priznati da bih najviše volela da se ogledam u prevođenju nekih francuskih klasika, iako su već prevedeni – volela da vidim kako bi, recimo, Prust „zvučao“ u mom prevodu.

Usamljenički posao

– Prevođenje je usamljenički posao. Većina nas stalno radi od kuće, tako da pandemija nije bitno uticala na naš posao. Pretpostavljam da slično iskustvo imaju i prevodioci van Srbije. Nadam se da su novonastale okolnosti doprinele da ljudi više čitaju i da, samim tim, pandemija neće prouzrokovati smanjivanje izdavačke produkcije – kaže Gordana Breberina.

Mediji, hobi, profesija

Gordana Breberina rođena je u Beogradu, gde je završila studije italijanskog i francuskog jezika i književnost na Filološkom fakultetu. Karijeru prevodioca počela je u medijima i gotovo 20 godina bavila se književnim prevođenjem iz hobija, dok joj to 2004. nije postala profesija. Prevela je više od 200 naslova sa italijanskog i francuskog jezika, članica je Unije književnih prevodilaca u Srbiji. Na pitanje da li je rad u novinskim agencijama i štampi prednost ili ne za književnog prevodioca, Gordana Breberina odgovara da je „svako prevodilačko iskustvo dragoceno“.