U Galeriji Haos razgovor o Jagodi Buić: Adio svetski poznatoj jugoslovenskoj i dubrovačkoj umetnici koja je očaravala svojom maštom

Biće prikazan i film još jednog njenog dragog prijatelja, Bore Draškovića, uz fotografije radova iz poslednjih decenija.

Ovaj događaj deo je programa Hommage – jedno prijateljsko ADIEU, koji Galerija Haos priređuje istaknutoj umetnici, nedavno preminuloj u svom domu u Veneciji u 93. godini.

Program je započeo 7. marta, mlom izložbom kolaža, kostima i sa nekoliko crteža (onih radova koji se nalaze u Beogradu u privatnim kolekcijama), uz film reditelja Bore Draškovića i video prezentaciju njenog opusa iz poslednje dve decenije.

– Želimo da podsetimo na značaj jedne snažne umetničke ličnosti, osobe rado viđene u našem gradu i na svim jugoslovenskim prostorima, drage prijateljice i prijatne sagovornice – ističe direktorka Haosa i istoričarka umetnosti Borka Božović.

Svetski poznata po svojim monumentalnim ambijentalnim tapiserijama skulptorskih formi, zapažene rezultate je postizala i impresivnim scenografijama, maštovitim kostimima za brojne pozorišne predstave.

Neverovatne domete je ostvarivala uz pomoć svoje izuzetne likovne pismenosti i u crtežima, kolažima, instalacijama od papira i kasnije metala, koje je oblikovala skoro do poslednjih dana svoga bogatog i zanimljivog života.

– Širokog obrazovanja, smelo se hvatala u koštac sa raznim materijalima, plastičkim i strukturalnim inovacijama, te se igrala sa neverovatnim promenama formi. To je bila igra ambiciozne i strastvene žene koja je podjednako uživala u svojim umetničkim eksperimentima kao i u životu. Umela je da kaže: „Iz dokolice i meditacije, iz igre, nastaju neki impulsi, ogledi koji se katkad mogu nazvati umjetnost“ – navodi Božović.

Svojim rukopisom, maštom, linijom kao najiskrenijim sredstvom, odlučnom težnjom ka bitnom, na crtežima iz nekoliko faza, Jagoda Buić nas uvodi u najtananije prostore, usmerava ka cilju koji je sebi postavila i slala poruke koje je želela da se čuju.

Papir za nju nije bio novi materijal. Papir je bio pokoran i posebno inventivan u njenim rukama i proizvodio je rezultat sveopšteg iskustva umetničkog i ljudskog. Ispisivala je Jagoda na njemu neke od svojih najlepših stranica.

Stvarala je monumentalne instalacije i kolaže koji su plesali kroz prostor i pevali uz zvuke njene omiljene mediteranske muzike.
Njena poslednja izložba u Beogradu pre dve decenije zvala se Carta canta, i ti radovi na papiru, u prostoru starog Haosa, zaista su pevali himnu lepoti i maštovitosti.

Na otvaranju martovske izložbe emitovan je snimak te ranije postavke, i njen intervju tim povodom.

Osvajala je Jagoda Buić pozorišne, galerijske i muzejske prostore, velike likovne smotre, podjednako kao i ljude. Okupljala je u svojim raskošnim domovima u Parizu, Provansi, Veneciji i dubrovačkoj Kolorini brojne prijatelje iz celog sveta . .

– Nedostajaće nam ti dragoceni susreti. Dogovarali smo se za još jednu izložbu najrecentnijih radova, koje je želela da posveti njenom i našem dragom prijatelju Vladimiru Veličkoviću. Nažalost, bolest je sprečila da se to realizuje. Sada joj samo poručujemo da ostaje trajno i brižno čuvana u našim sećanjima – kaže Borka Božović.