U GALERIJSKIM PROSTORIMA

„Bez mere“ U DKSG

Izložba „Bez mere“, umetnika i prijatelja Maje Josifovići Dimitrija Tadića, biće otvorena večeras u 18 sati u Velikoj galeriji Doma kulture Studentski grad. Rečje o digitalnim printovima velikih dimenzija apliciranih na staklenu fasadu galerije, a naziv izložbe, koji je preuzet od istoimenog dela Marka Ristića iz 1928, ukazuje na ultimativnu predaju sopstvenim idejama, idealima, vizijama i željama. Tako galerija postaje ne samo prostor specifične in situ intervencije, većse ona povezuje i sa mestom, gde se te želje i vizije ostvaruju. Rečje o predelu koji funkcioniše kao mesto-vreme označeno potragom za zaboravljenim (imaginarnim) životom, navodi se u pozivu za izložbu. Motivi radova referiraju na raskoš baroka, a barokni pristup primenjen je i u načinu tretiranja staklene fasade, kao membrane koja oživljava komunikaciju između enterijera i eksterijera. Izložba „Bez mere“ je deo projekta „Velike strasti“, koji čini nekoliko izložbi i događaja, a koje će dvoje umetnika realizovati tokom ovog i naredna dva meseca u Beogradu, u galerijama DKSG, SULUJ, Kolarčeva zadužbina i u Novom Sadu, u ŠOK galeriji. Maja Josifovići Dimitrije Tadić, od 2001. sarađuju na zajedničkim projektima – „Evropizam“ (2001), „Od sreće i od sna“ (2004), Istorijska čitanka (2005), On pruži svoje alabasterne ruke, Njegove ruke – Labudova pesma na obali kristalnog jezera (2005), Zlatni presek opsene (2006). Njihova izložba „Bez mere“ u Velikoj galeriji DKSG, moćiće da se pogleda do 4. oktobra.

A. Ć.

DANI EVROPSKE BAŠTINE – u Sali na prvom spratu beogradskog Doma omladine večeras: „Kratak lični vodičkroz predgrađa Beograda“, predavanje/prezentacija Nebojše Milikića, umetnika iz Beograda, o predgrađima Beograda, njihovom odnosu sa „centrom“ i načinu na koji se kulturni sadržaji i život organizuju na „lokalu“ (19.00); „Where the streets have no name: Rad Komisije za preimenovanje ulica i trgova“, javni razgovor o radu Komisije za preimenovanje ulica i trgova u periodu od 1991. do danas. Na koji način imena ulica određuju političku i ideološku geografiju jednog grada? Kako različiti akteri kultrnog života prestonice gledaju na česte promene imena ulica. Učesnici Pavle Ćosić, – grupa Ilegalni poslastičari, Milica Tomić- umetnica, grupa Spomenik, Miloš Čvorović- umetnik iz Beograda (rad „Bulevar AVNOJ“), Mileta Prodanović- umetnik iz Beograda i član Komisije za preimenovanje ulica i trgova (21.00).

RADOVI SA LIKOVNE KOLONIJE KOLUT-MANDIĆU SOMBORU – U Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ u Somboru sinoćje otvorena izložba slika sa 16. saziva likovne kolonije Kolut-Mandić, koja je održana u motelu Kroniću Somboru. Učestvovali su slikari Danica Masniković, Milana Paunović, Dušica Pejić, Zdravko Mandić, Sava Stojkov, Pavle Blesić, Javor Rašajski, Darko Jovanović, Slobodan Stanić, Duško Jović, Zoran Krulj, Velibor Bugarin, Šandor Šlajf, Milenko Buiša i Milan Radaković, a njihova ostvrenja posetioci će moći da razgledaju naredne dve sedmice. Milan Mandić(na fotografiji), danas penzioner iz sela Kolut kod Sombora, u životu je radio mnoge poslove – bio je poljoprivrednik, mašinski tehničar, privatnik, policajac na graničnom prelazu, a od 2000. je galerista. „Imao sam veliku sreću da u prvom sazivu likovne kolonije, novembra 2000. u Bezdanu, budu Sava Stojkov, Janoš Mesaroš, Zdravko Mandići deo somborske ekipe. Tada sam se uverio da, uz veliki trud mogu da budem dobar organizator, domaćin i počela su druženja sa umetnicima“, kaže za Danas Milan Mandić. Prva izložba priređena je u Kolutu 2001, a potom u Somboru (tri puta), Subotici (takođe tri puta), Bezdanu, Bečeju, Srbobranu, na Zlatiboru (četiri puta, koliko je bilo i kolonija), Zemunu, Vršcu, Apatinu (dva puta), Beogradu. Mandićposebno ističe prošlogoidšnje izložbe u Zagrebu, Udbini, Karlovcu, Puli i Rijeci, kada se hrvatskoj publici predstavilo 27 likovnih umetnika iz Srbije, uglavnom delima na papiru – crtež, olovka, tuš, pastel, akvarel. Ova u Somboru je 24. Mandićističe da položaj galeriste nije povoljan, da je potrebno mnogo snalašenja. Može da računa na pomoćprijatelja, sponzora je sve manje, ali u dogovoru sa umetnicima i ljudima koji imaju objekte (moteli, banje, vile) napravi se pre svega kulturni događaj. Slike se retko kad prodaju, a u legatu porodice Mandićvećima oko 200 radova. Đ. Kukić

PREDAVANJE – Dmitrija Vilenskog „Napravi film političnim“, u okviru „Pančeva Republike!“, vizuelnog segmenta 13. bijenala umetnosti „Čist izraz“, večeras od 18 sati u Galeriji savremene umetnosti Pančeva. Dmitri Vilenski je član kolektiva „Chto delat?/Šta činiti?“ koji je početkom 2003. u Petrovgradu osnovala grupa umetnika, kritičara, filozofa i pisaca iz Petrovgrada, Moskve i Nižnjeg Novgoroda s ciljem da udruži političku teoriju, umetnost i aktivizam. Program Bijenala trajaće do 20. oktobra ove godine.

POKRET U SKULPTURI: OD PREDSTAVE DO SIMBOLA – predavanje mr Rajke Bošković, više kustoškinje MSU u Beogradu, večeras od 18 sati u novosadskoj Spomen zbirci Pavla Beljanskog. Predavanje obuhvata dela iz istorije svetske skulpture. Na primerima odabranih dela daje se uvid u mogućnosti prikaza pokreta, od najranijih predstava pokreta tela u figurinama boginja plodnosti, do savremenih dela koja nude jedan nov pristup i u izrazu, i u sagledavanju fenomena pokreta u umetnosti. Nakon polučasovnog izlaganja, praćenog video projekcijama, autorka izložbe će održati i stručno vođenje kroz izložbu i na eksponatima objasniti publici fenomen pokreta u vajarskoj formi. Ulaz je slobodan.

VEČERNJI AKT – Javni čas crtanja i vajanja četvrtkom od 20 sati u novosadskoj ART klinici, čas vodi Nikola Macura.

SAVETA MIHIĆ: SLIKANO VEZOM – izložba od večeras u 18 sati do 28. septembra u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Ovom izložbom u MPU, publici i kritičarima prvi put se predstavljaju radovi u tekstilu i tehnici umetničkog veza koji određuju novu, a većnekoliko godina aktuelnu fazu u slikarkinom radu. Saveta Mihić, kao nekad srednjovekovni akupiktori, slika iglom i zlatnim koncem – srmom, marljivo i strpljivo prišivajući na tkaninu hiljade raznobojnih perli, malenih kristala i svetlucavih šljokica koje presijavaju čitavim spektrom boja. Njene, u stilskom pogledu svedene i gotovo minimalistički pročišćene forme čine tako okvir mnoštvu raznovrsnih i brižljivo obrađenih detalja. Izložbu čine umetnički vezovi manjeg, srednjeg i velikog formata, tapiserije i paravani. Svi radovi nastali su u periodu od 2004. do 2008. Uz vezove izložbom je predstavljen i izbor crteža kao forme koja je umetnicu neposredno usmerila ka tehnici veza.

BEOGRAD SVETLOSTI – u organizaciji Kulturnog fronta od 15. do 18. septembra. Večeras od 21 sat u O3one galeriji: „Svetlosni identitet Beograda“, predstavljanje rezultata radionice studenata Musashino art univerziteta iz Tokija, Svetlosne laboratorije iz Stokholma i studenata Beogradskog univerziteta. Radionica se bavi svetlosnim identitetom Beograda, kroz karakterisanje „heroja“ i „delikvenata“ svetla – dobrih i loših primera osvetljenja i skiciranja noćne panorame Beograda budućnosti. Mentori radionice su poznati svetski dizajneri svetla Kaoru Mende (Lighting Planners Associates, Tokio), Christof Fielstette (Made-by-light, Hamburg) i Jan Ejhed (The Lighting laboratory, Stokholm). Asistenti mentora Svetlosni detektivi Beograda. Radovi će takođe biti izloženi u sali na 25. spratu PC Ušće, na dan održavanja simpozijuma „Transnational Lighting Detectives 08“.