U Istorijski muzej Srbije stigao je olovni pečat velikog župana Stefana Nemanje, tokom leta biće izložen za javnost

Prema njenim rečima, za Nemanjin pečat, koji je bio u vlasništvu jednog Grka, posle zamršene aukcijske procedure plaćeno je 12 hiljada evra bez PDV-a.

Ona je apelovala juče na sve nadležne inistitucije da se “muzeji i kuće koje se bore za vraćanje nacinalnog kulturnog blaga u Srbiju oslobode dodatnih poreza”.

– Procedura na aukcijama je veoma komplikovana za muzeje, jer oni ne mogu da na njima učestvuju bez zastupnika. Naš muzej najčešće zastupaju Ministarstvo spoljnjih poslova, ambasadori i konzuli. Na aukciji kuće Artemida aste iz San Marina za Nemanjin pečat konkurisalo je 70 lica i svi su znali da i učestvuje i naš muzej. Početna cena bila je hiljadu evra, a onda je vrtoglavo skočila na osam i po hiljada evra. Uz pomoć kuće Artemida aste, u pregovorima sa vlasnikom došli smo do cene od 12 hiljada evra. Zastupnik je morao da položi dokaz da ima potrebna novčana sredstava, a uplata je morala da bude izvršena do 5. maja. Zbog poplava u Italiji pečat je do naših predstavnika stigao iz San Marina preko Bolonje – objasnila je Dušica Bojić.

Pečat Stefana Nemanje, kako je napomenula, nema materijalnu, ali ima veliku istorijsku vrednost za naš narod, kulturu i državu.

Na njemu je bio još aukcijski broj 788 iz Artemida aste, sa tumačem da je pripadao velikom županu Srbije Stefanu Nemanji (1113/14-1199) i da potiče iz druge polovine 12. veka.

Na konferenciji za novinare juče je predstavljen i zlatnik od 20 dinara kralja Milana Obrenovića, iskovan 1882, povodom proglašenja Srbije za kraljevinu.

I ovaj eksponat stigao je aukcije u Artemida aste, ali kao poklon Nevene i Saše Dimitrijevića Istorijskom muzeju.

Dimitrijevići su pred kamerama predali Dušici Bojić dokumenta o kupovni zlatnika kralja Milana sa duplikatima, dok se originalni novčić, kako se čulo, već nalazi u odgovarajućoj vitrini.

– Muzeji nemaju predstavu šta je, ko, kad i gde izneo od našeg nacionalnog blaga, niti mogu da na tu temu licitiraju. Pogotovo posle viševekovne turske vlasti, tolikih ratova, a i danas smo jako trusno tlo. Mi možemo samo da se borimo da se vrati ono što se pronađe i otkrije i to preko zastupnika na aukcijama ili ako nam neko kupi nešto na poklon – objašnjava Dušica Bojić.

Nove krune i žezla

Kad je reč o realijama, u Istorijskom muzeju kažu da su do sada uradili replike šest kruna srpskih srednjovekovnih vlada.

U pripremi je i kruna despota Đurađa Brankovića, a novinarima juče je pokazana replika žezla cara Dušana, kakvo nosi na fresci manastira Lesnovo iz 14. veka, koji je kod Zletova podigao jedan od carevih velmoža Jovan Oliver.