Foto: V. TorovićViše od 100 grobova iz ranohrišćanskog perioda otkriveno je na privatnom posedu u naselju Jagodin mala u Nišu.
I ovi grobovi iz ranog hrišćanskog perioda, kako kažu arheolozi, pripadaju ogromnoj nekropoli u Jagodin mali, u kojoj je do sada otkriveno mnogo grobnica iz tog perioda.
Ovo vredno arheološko nasleđe pronađeno je u Pantelejskoj ulici, kad je privatna parcela pripremana za stambenu izgradnju.
Arheolog Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu Aleksandar Aleksić kaže da je u ovoj parceli nađena ogromna količina arheološkog materijala, koji će naučnici istraživati kad se završi iskopavanje.
“Pronašli smo preko 100 grobnih celina iz četvrtog i petog veka na oko 500 kvadratnih metara. Tu postoji 13 zidanih grobova, pet pravih grobnica, četiri su zasvedene, dok jedna koja pripada novom tipu grobnica”, napominje on.
Arheolog dodaje da je u grobnicama pronađen veliki broj pokretnih nalaza.
“To su pre svega lične stvari pokojnika, nakit i manje staklene posudama koje su korišćene prilikom sahrane. Grobnih priloga nema jer hrišćanstvo za razliku od nekih drugih religija ne prihvata da se sa pokojnikom sahranjuju i predmeti za zagrobni život”, objašnjava Aleksić.
On upozorava da će kampanja istraživanja na ovom mestu biti završena ove sedmice bez odgovora na mnoga pitanja.
“Nismo u mogućnosti da potpuno istražimo ovu lokaciju jer ima mnogo iznenađenja kojima nećemo stići da se pozabavimo na adekvatan način. Niko nije očekivao ovoliki broj grobnih celina. Prvi put vidimo kako je izgledala nekropola „na redove“. Grobna parcela je organizovana, po jasno ustanovljenom redu na velikoj površini”, kaže arheolog.
Aleksić precizira da je do sada istraženo 80 grobova.
“Neki grobovi su prazni iz raznoraznih razloga, ali smo pronašli smo 75 skeleta. Iznenadilo nas je su deca sahranjena u trećini grobova. Pronašli smo jednu spaljenu grobnicu, koja je gotovo sigurno grob nekog paganina koji je, verovatno iz protesta, zatražio da bude sahranjen po paganskim običajima”, kaže arheolog.
On dodaje da je pronađen i skelet sa veštački deformisanom lobanjom, karakteristično za germanska plemena.
“Verovatno je pripadnica naroda Gepidi koji su pre primanja hrišćanstva upražnjavali taj običaj. Pretpostavljamo da je primila hrišćanstvo pošto je ovde njen grob”, smatra arheolog.
Aleksić podseća da je značaj nekropole u Jagodin mali direktna veza sa rimskim carem Konstantinom Velikim koji je 313. godine priznao hrišćanstvo kao zvaničnu religiju u Rimskom carstvu.
“Milanski edikt je hrišćanima dozvolio da slobodno ispovedaju veru i da se sahranjuju u skladu sa običajima te religije. Antički Naisus je bio jedan od gradova gde se rano hrišćanstvo najpre primilo. Zbog toga imamo različite tipove grobnih celina nastalih u različitim periodima, od slobodno ukopanih, kojih ima najmanje na ovom mestu, grobnih cisti ali i veliki broj zidanih grobova i grobnica “konstatuje arheolog.
Ovaj lokalitet je samo deo takozvane Jagodinmalske nekropole, koja se istražuje prethodnih 130 godina.
“Sada sa priličnom preciznošću možemo da da utvrdimo zonu rasprostiranja lokaliteta, koja se kako pretpostavljamo nalazi na području od bivše fabrike „Niteks“ do Tvrđave, zatim do obale Nišave i ka severu do porte Pantelejske crkve”, kaže Aleksić.
Razlog zašto se na privatnoj parceli vrše arheološka istraživanja je u činjenici da se početkom ove godine promenio pravni status arheoloških lokaliteta što praktično znači da se menja pristup u zaštiti arheološkog nasleđa.
“Neophodno je da se pre odobravanja projekta sprovedu arheološka istraživanja sa ciljem prikupljanja podataka za propisivanje uslova za zaštitu nalaza u postupku planirane izgradnje. Iz tog razloga u Pantelejskoj ulici u Jagodin mali ali na prostoru kasnoantičkog odnosno ranohrišćanskog lokaliteta nekropole Naisusa sprovodimo iskopavanja”, ističe arheolog.
Aleksić nije mogao da odgovori na pitanje kakva je sudbina ovog lokaliteta.
“Naš zadatak je da uradimo istraživanja i dokumentujemo, ali ne možemo da odlučujemo šta će se desiti za nekoliko dana kad se završe istraživanja”, kaže on.
Vlasnica parcele Tanja Miladinović jako je zabrinuta šta će se dešavati sa njenim placom.
“Naravno da mi je drago da je na našoj parceli otkriveno vredno otkriće, mada smo mi znali da je ispod kuće rimsko groblje. Sada imamo ogroman problem jer smo ostali bez kuće, moja deca su sada podstanari, a mi smo bez posla i na birou za zapošljavanje. Investitorki smo ustupili plac za izgradnju stambene zgrade, ona je pribavila dozvole, ali je sada sve stopirano”, objašnjava ona.
Vlasnica parcele pita nadležne zašto su investitorki dali sve moguće dozvole, čak je platila i priključke za komunalije.
“Smatram da grobovi trebali da se negde izmeste gde bi bili dostupni turistima, posebno đacima da nauče nešto novo o hrišćanstvu, a da se ovde gradi ono što je planirano i da se mi skućimo. Ukoliko je ovaj lokalitet toliko vredan neka nam daju drugi plac ili stanove u kojima možemo da živimo”, kaže ona.
Ona dodaje da je investitorka je zahtevala da ih primi gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, ali je ona to odbila.
“Tražiću pravdu i boriću se za moju porodicu i u Beogradu. Ako treba ići ću i kod predsednika Srbije Aleksadra Vučića da ga molim da mi reši problem jer mi nemamo gde da živimo ako nam uzmu naš plac.”, upozorava ona.
U Jagodin mali pronađena grobnica sa Hristovim monogramom
U niškom naselju Jagodin mala 2006. godine pronađena je ranohrišćanska grobnica sa očuvanim Hristovim monogramom na svodu grobnice.
Grobnica je iz petog veka, oslikana je freskama izuzetnog koloriteta, a Hristov monogram je prečnika jednog metra, sa lovorovim vencem.
Niški arheolozi pre 10 godina pronašli su u krugu fabrike tekstila “Beneton”, bivši “Niteks” u Nišu sedam grobnica u 15 zidanih konstrukcija iz ranošhrišćanskog perioda, za koje se pretpostavlja da datiraju u periodu od 1500. do 1600. godine.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
