U Jugoslovenskoj kinoteci izložba povodom 100 godina od rođenja Arsena Diklića

Autorka izložbe Milja Stijović rekla je za agenciju Beta da je simbol postavke naslovni plakat sa karikaturom nepoznatog autora, kojom je Diklić predstavljen kao pecaroš.

„Na osam video-zidova publika će videti inserte iz 13 filmskih ostvarenja, uz njihov kratki sadržaj i opis radnje. Prvi put u našoj video-postavci, uz inserte će biti emitovane špice kako bi se stekao bolji uvid u autorske timove“, navela je Stijović.

Deo izložbe je i autobiografija, deo pisma Arsena Diklića Narodnom pozorištu u Mostaru povodom premijere njegove prve drame „Na zelenoj reci čun“ iz 1959/60. godine.

Takođe, publika će moći da vidi i jedan od poslednjih TV intervjua Arsena Diklića, dat Moši Odaloviću u emisiji Zmajevci, iz 1995. godine.

Ulaz u salu „Makavejev“ Jugoslovenske kinoteke osmišljen je kao podna grafika kojom Diklić objašnjava vreme početka bavljenja filmom.

„U dve vitrine biće izložene filmske nagrade, fotografije sa snimanja, knjige dijaloga, scenariji, kojima u arhivskoj zbirci Kinoteke rukovodi Marijana Cukućan“, dodala je Stijović.

U poslednjoj izložbenoj celini nalazi se pisaća mašina i u njoj strana scenarija iz filma Užička republika s replikom „Alo, Požega“.

Arsen Diklić rodjen je u Starom Selu, pokraj Otočca, u Lici, 14. novembra 1922. godine.

Osnovnu školu završio je u Otočcu, srednju u Bihaću, a fakultet u Osijeku.

Nakon maturiranja preselio se u Beograd, gde je studirao istoriju umetnosti.

Godine 1945. godine služio je bio član Sremskog komiteta SKJ u Jaši Tomiću.

Od 1946. godine uređivao je časopis za decu Pionir, bio novinar u listovima za decu, urednik dečije strane u Borbi.

Od 1954. godine postao je jedan od urednika dečijeg lista Zmaj, a književnim radom profesionalno se bavio od 1953. godine.

Diklić je pisao pesme, pripovetke i romane za decu, među kojima su najpoznatija „Salaš u Malom Ritu“, „Ne okreći se, sine“, „Plava ajkula“ i pesme „Plavi kit“, „Čika s bradom“ i druge.

U romanima Diklić opisuje zbivanja za vreme Drugog svetskog rata, a u saradnji sa rediteljem Brankom Bauerom, napisao je filmski scenario istoimenog filma „Ne okreći se, sine“.

Diklić je napisao scenarija za više filmova i televizijskih serija, kao i jednu TV dramu.

Dobitnik je nagrade Vlade Srbije za dečiju književnost 1948. godine, Dečije knjige za roman Salaš u Malom Ritu, 1953. godine, Zlatne Pulske arene za scenario Radopolje, 1963. godine i druge.

Umro je u Beogradu 4. jula 1995. godine.