U Kinoteci predstavljena knjiga Tomislava Gavrića “Teorija filmske kritike: Elementi za promišljanje filma” 

Prema rečima Ivane Kronje struktura ove knjige je izvanredna jer je zaista darežljiva i velikodušna prema čitaocu, koji ovde može da se upozna sa različitim aspektima teorije umetnosti i teorije filma, ali i praktikumom kako da se piše filmska kritika.

“U teorijskom smislu, ova studija je najviše orijentisana ka onome što nazivamo ontologijom, bićem filma, što je i jedna od preokupacija rane i klasične teorije filma. Ona se, takođe, prirodno po interesovanju i senzibilitetu autora knjige, naročito priklanja istoriji lepih umetnosti, gde nam objašnjava načela kako estetike umetnosti primenjene na film, tako i pitanja kao što su – da li je umetničko delo umetnost, šta je pravo umetničko delo”, izjavila je Kronja.

Gavrić nam sažeto, kako je istakla, u jednom sintetičkom vidu, prenosi ideje savremene teorije umetnosti, institucije umetnosti kao hepeninga, performansa, i gde se film nalazi u svemu tome.

Kao najvažnije aspekte i vrline Gavrićeve studije, Žarko Dragojević je istakao to što je ova knjiga i filozofija umetnosti, i estetika  filma, teorija filma i filmološka studija.

Strukturisana je na pregledan način – kroz 13 poglavlja ima ukupno 138 odeljaka, svaki odeljak je mali esej, a svako poglavlje čitava studija.

“U ovoj knjizi kao da se na celovit način sabira nekoliko knjiga estetičke, filozofske i filmološke naravi. S druge strane, ona obuhvata sve najvažnije teme istorije teorijske misli o filmu, od njegovog postanka do naših dana. Od pitanja iz 20. veka – šta je film i da li je film umetnost – do najnovijeg pitanja o tehnološkom razvoju i prirodi tehnološkog razvoja filma”, rekao je Dragojević.

Prema kritičkoj oceni Miroljuba Stojanovića, knjiga Tomislava Gavrića, po svom obimu i zamahu, ali i po svojim teorijskim aspiracijama, retka je u srpskom filmskom izdavaštvu.

Knjiga sinteze u najboljem smislu reči, ona je izdavački presedan, i to najpre zahvaljujući retkoj teorijskog elaboraciji, erudiciji i analitičkom daru zapažanja.

A kako je istakao Tomislav Gavrić, film je sintetička umetnost, a to znači da u njeno izučavanje moramo uključiti niz drugih disciplina i nauka koje su u međuvremenu nastajale.

“Imao sam možda i pretencioznu nameru da sve to obuhvatim. Mislim da je ovo najpre filozofija filma, čiji se zaključci i polazišta zasnivaju na metodama analitičke filozofije. S druge strane, ovaj teorijski tekst i diskurs pokušao sam da relaskiram nekim zapažanjima i učinim zanimljivim. Ostavio sam prostor i onim čitaocu koji manje zna, da se prihvati ovog štiva i nađe nešto što bi mogao da prigrabi za sebe”, rekao je Gavrić.