U Kinoteci večeras premijera restaurisanog filma „Klakson“ u režiji Kokana Rakonjca

Ostvarenje jednog od najsubverzivnijih i najvažnijih jugoslovenskih reditelja snimljeno 1965. u produkciji Kino kluba Beograd, večeras u 21 čas imaće premijerno prikazivanje i na Jutjub kanalu Kinoteke.

„Klakson“ prati liniju najkontroverznijih ostvarenja Kokana Rakonjca.

I mada nije bio zabranjen kao “Zid” (nezvanično), i omnibus “Grad”, koji je ušao u istoriju jugoslovenske kinematografije kao jedini službeno zabranjen film, doživeo je represiju tadašnje vlasti kao i njegova ostvarenja „Pre istine“, “Izdajnik”, “Nemirni”, i nikada nije imao pravu distribuciju u bioskopima.

Isto se dogodilo i sa poslednjim filmom jednog od najosobenijih autora ovdašnje kinematografije, “Zazidan” iz 1969. (nastavak drame “Pre istine”), a ceo njegov opus preživeo je test vremena, i svojom provokativnošću, kritikom sistema i razotkrivanjem lažnih zavesa ovdašnjeg društva i danas bi mogao da nosi etiketu “nepodoban”.

Možda u tome treba tražiti razloge zašto je bard naše filmske umetnosti izuzetno darovit i angažovani stvaralac, kako Rakonjca i sada vidi stručna javnost, ostao pomalo skrajnut i zaboravljen, iako se svojom umetnošću beskompromisno borio za društvo koje će imati više svesti i kritičku distancu prema sistemu.

Kokan Rakonjac je ostao upamćen i po svom briljantnom obrazovanju i pedagoškom radu, bio je i scenarista, i jedan od osnivača Kino kluba Beograd, držao je kameru u rukama i sam snimao i montirao filmove, bio savetnik ili asistent drugim rediteljima, i mnogi su ga smatrali renesansnim umetnikom koji je razbijao tabue svog vremena, i koji bi, možda, u ovdašnjoj kinematografiji napravio ko zna kakvu revoluciju da nije prerano preminuo.

Reditelj koji je bio „zabranjen bez zabrane“ za života, nažalost, nije dobio satisfakciju za filmsku baštinu koju nam je ostavio.

Impresivno delo „Klakson“ koje ćemo večeras premijerno videti u restaurisanoj verziji, Rakonjac je snimio po scenariju Aleksandra Obrenovića, sa Milenom Dravić (u to vreme bila je njegova supruga), Bekimom Fehmiuom, Brankom Petrić, Olgom Spiridonović, Dušanom Janićijevićem, Stojanom Aranđelovićem, koji su igrali glavne junake.

Priča „Klaksona“ prati grupu ljudi otuđenih i umornih od civilizacije, koji beže na vrh planine, na odmor.

Nepoznati i strani jedno drugom, pokušavaju da se zbliže, čeznu za intimnim kontaktom, s malo ljubavi i razumevanja.

Ali, nesporazum je nepremostiv.

Uvučeni u svoje ljušture, prepuštaju se svojoj samoći.

Poziv klaksona, poziv civilizacije, opominje ih da je odmor istekao i da treba da se vrate u grad – večitu pustinju…

Po izboru kritičara, Milena Dravić je upravo u „Klaksonu“ i u „Nemirnima“, filmovima koji su na jedinstven i vrlo hrabar način govorili o komunističkoj dogmi, društvenom raslojavanju i čoveku zarobljenom u građanskoj neslobodi, ostvarila dve od deset ključnih uloga u svojoj višedecenijskoj blistavoj karijeri.

Večerašnja premijera „Klaksona“, 28. decembra, na dan kada je 1895. godine u Parizu održana prva filmska projekcija u svetu, zatvara ovogodišnji program “Sezona filmskih klasika” koji je započeo u junu, i koji je obeležen nizom premijera u gradovima širom Evrope.