Foto: EU za kulturno nasleđe i turizamFraze „bečka škola“ i „mustra bečka“, ali i reči buhtla, palačinke, paradajz, frajer, teget, bankomat, ovu poslednju naročito, koristimo maltene svakodnevno. Za neke smo mogli da se zakunemo da su naše, a za neke nismo mogli ni da pretpostavimo da su u jezik kojim se služimo, ušle i austrijskog nemačkog. I tu ostale. Zovu ih austrijacizmima i oni su trajan i živi trag ekonomskih, kulturnih i političkih veza Srbije i Austrije kroz vekove.
U neko, ne tako daleko prošlo vreme, moglo je da čuje da je neko ili neka “ baš mustra bečka”.
“Bečka mustra” se najčešće “prišivala” osobama koje su se pravile važne i šepurile kao paun.
„Mustrama bečkim“ se u pojedinim delovima Srbije nazivaju lukave i osobe koje se prave fine ne bi li nešto dobile.
A kakve to veze ima sa mustrom, pa još bečkom? Odgovor se nalazi na putujućoj postavci Austrijskog kulturnog foruma interesantnog imena “Čija je bečka mustra” .
Do kraja januara je u kladovskoj Biblioteci “Centru za kulturu”, a otvorio ju je ataše za kulturu austrijske ambasade i direktor Austrijskog kulturnog foruma u Srbiji, Adrijan Fajks.
Prema njegovim rečima, ova izložba baca novo i interesantno svetlo na kulturnu razmenu Srbije i Austrije koja traje vekovima.
-Iznenadilo me je koliko su jaki jezički uticaji austrijskog nemačkog u srpskom jeziku, a oni se pored kulinarstva, administrativnih i tehničkih pojmova mogu osetiti i u govornom jeziku – kazao je pored ostalog Adrijan Fajks.
Jezičke raznolikosti i sličnosti otkrivaju se pomoću 15 reči ispisanih na plakatima koji čine postavku izložbe.
Zahvaljujući izložbi saznajemo da je austrijacizam naziv sprave bez koje savremeno društvo ne funkcioniše, a koju pominjemo u vreme plate – bankomat.
Saznajemo da je i cucla istog porekla, kao i paradajz, palačinke, karfiol, buhtle, frajeri, cimer, šmeker.
Svaku od odabranih reči ili frazeologizma prati i zanimljivo i zabavno objašnjenje, a evo i onog koji se tiče “mustre bečke”.
Intelektualcima sa Balkana je Beč tokom 19. i 20 veka bio veliki uzor.
Između ostalog i zbog bečke elite poznate po svom stasu i uglađenosti, što su mnogi oponašali.
A oponašanje je izazvalo i pojavljivanje prvih pokondirenih tikvi i podsmeh u narodu.
Budući da reč “mustra” potiče od nemačke reči “muster” što znači primerak, šablon, to mustra bečka označava primerak bečke elite po ponašanju i sinomim je za preteranu finoću.
A nije teško biti fin kao đaci bečke škole – potrebno je samo da imate fine manire, uglađeno se ponašate, pa čak i ako se niste školovali u Beču, za vas će reći da ste “bečka škola”.
Što i nije tako loše jer je „sve u redu kao u Beču“.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
