U književnom trendu nove osećajnosti

O knjizi su govorili prevodilac i urednik izdanja Nebojša Barać i Miroljub Stojanović, filmski i književni kritičar, koji su ocenili da je reč delu nastalom u književnom trendu nove osećajnosti, koje se žanrovski može svrstati u i u porodični i u roman odrastanja.

Žil, Martin i Liz Moro – troje dece, čiji roditelji stradaju u saobraćajnoj nesreći, glavni su junaci ove nežne, potresne, ali retko životne i u ljudskom smislu poštene knjige, koja pokreće najintimnija pitanja i strahove u susretu sa gubitkom i smrću.

Oni harmoničan porodični život u Minhenu i letovanja kod očeve majke u Francuskoj preko noći zamenjuju vojnom disciplinom i surovim pravilima državnog internata u nemačkoj provinciji, gde ih razdvajaju i svako od njih gradi svoj život suočavajući se na svoj način sa porodičnom tragedijom.

Najmlađi od njih – Žil – narator je ove priče o porodici Moro. Od avanturama i samodokazivanju sklonog dečaka, on postaje povučen mladić, zaronjen u svet prošlosti i mašte, trudeći se da ispuni jedan od poslednjih očevih saveta – „da nađe istinskog prijatelja, što je važnije i od ljubavi koja može da prođe“.

NJegov život obeležiće prijateljstvo sa devojkom Alvom. Žilov stariji brat Marti, povučeni mrgud u detinjstvu, postaje uspešan poslovni čovek, dok sestra Liz, porodična lepotica, zadovoljstvo nalazi u kratkotrajnim avanturama i opijatima.

– Iako su to tri najčešća puta u takvim situacijama porodičnih nesreća, Vels je izbegao da napiše studiju. Stvorio je duboko emotivnu knjigu u kojoj postoji nada. On otvara mnoga pitanja, ali ni na jedno ne odgovara eksplicitno. Izazov ovog romana je u tome što Vels piše sa takvom lakoćom, a istovremeno u svakoj rečenici postoji duboka vibracije tuge, što je trebalo preneti u prevod – rekao je Nikola Barać.

Miroljub Stojanović ukazao je da je reč o „virtuoznoj, za nemačku književnu scenu retko sažetoj i svedenoj knjizi“, koja je kod nas nedovoljno zapažena.

– Razigrana i spontana, ova Velsova knjiga nema strukturisani tok pripovedanja. Digresivna je, sa mnogo mikro planova koji formiraju fantastično lepu magičnu kocku vrhunske književnosti. Malo bogatstvo ove knjige je i to što ‘vodi dijalog’ sa mnogim važnim delima svetske književnosti, uključujući i „Otkriće samoće“ Pola Ostera – naglasio je Stojanović.

Benedikt Vels (1984) je zvezda savremene nemačke i evropske književnosti. Rođen je u Minhenu kao potomak porodice Fon Širak, zbog čijih je veza sa nacističkim vlastima pre objavljivanja prve knjige promenio prezime. Od šeste godine živeo je u tri bavarska internata, mada tvrdi da u romanu „Kraj samoće“, na kome je radio sedam godina, nema autobiografskih elemenata, iako mnogi književni kritičari upravo time objašnjavaju lakoću, zavodljivu jednostavnost i intimnost kojom piše o najličnijim unutrašnjim stanjima u ovoj knjizi.

Posle mature preselio se u Berlin, rešen da se posveti pisanju, izdržavajući se raznim usputnim poslovima. Za svoj roman prvenac „Bekovo poslednje leto“, objavljen je 2008, dobio je Bavarsku nagradu za podršku umetnosti, a 2015. po njemu je snimljen i film. Roman „Kraj samoće“ dobio je Književnu nagradu EU i nalazi se na bestseler listama.

U oktobru dolazi Dejvid Van

Na 56. Laguninom književnom klubu 4. oktobra biće reči o kultnom romanu američkom pisca Dejvida Vana „Legenda o samoubistvu“. Vanov agent oklevao je 12 godina da ovu knjigu ponudi izdavačima, zbog čega se pisac okrenuo brodogradnji i moreplovstvu. Kad je konačno objavljena, Legenda o samoubistvu“ osvojila je 11 međunarodnih književnih nagrada, postala svetski bestseler, po kome Francuzi nameravaju sa snime film. U Laguni Dejvida Vana najavljuju kao svog specijalnog gosta na ovogodišnjem 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, koji će se održati od 20. do 27. oktobra.