Foto: Miroslav Dragojević„Ostrvo pelikana“ delom je posvećeno tome koliko zla smo u stanju da učinimo onda kada navodno činimo dobro, i kada smo, navodno, legitmisani, jer činimo dobro – kaže Majić za Danas
Postoji jedna opšta hipokrizija u našem društvu, i ta manipulacija ljudima sa margine i nacionalnim manjinama kao što je romska zajednica, jedna je od tema romana „Ostrvo pelikana“, za koju sam bio inspirisan jednim istinitim sudskim postupkom. Tu vidimo upravo taj i takav odnos, gde se pod nekakvom parolom zaštite Roma i njihovih prava, prava romskih devojaka i devojčica na zdrav i normalan razvoj vrši jedna prikrivena diskriminacija i nerazumevanje, i rekao bih, takav odnos hipokrizije gde se uopšte ne brine i ne vodi računa o onome što se, zapravo, predstavlja kao briga, već se kroz to često stiču neki novi politički poeni – kaže za Danas Miodrag Majić, sudija velikog ugleda, koji sličan „status“ uživa i kao pisac.
Njegovi romani „Deca zla“ i „Ostrvo pelikana„ (izdavač „Vulkan“), postali su bestseleri, a posećenost na Majićevoj književnoj večeri koja je večeras upriličena u Kombank dvorani, bila je tolika kao da se promovisalo delo nekog laureata Pulicerove nagrade.
Povod ovom kulturnom događaju bilo je jubilarno, 40. izdanje romana „Ostrvo pelikana“ (prvi put je objavljen 2020. a prodat je u više od 40 hiljada primeraka), o čijem su literarnom značaju, i posebno društvenom, govorili književni kritičar i pesnik Gojko Božović, pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat, pisac i muzičar Marko Šelić Marčelo, spisateljica Ana Vučković, a glumac Tihomir Tika Stanić čitao je odlomke iz Majićevih dela.
Roman „Ostrvo pelikana“ kroz sudbinu mladog romskog para razobličava nehumanost i diskriminaciju ove nacionalne manjine koja je nebitna u našem društvu, a ono što takođe prepoznajemo u toj priči kao našu stvarnost je i manipulacija vlasti ljudima sa margine (gledali smo nedavno kako Goran Vesić u izbornoj kampanji obilazi romska naselja).
Za Gojka Božovića, kako je istakao, priče iz Majićevih romana su iz našeg iskustva, to su priča koja se tiču nas, i čitajući ove romane mogli bismo da prepoznamo mnoge epozode koje smo i mi doživeli, ili smo im bili svedoci, ili smo čuli za njih, ili bismo mogli neke od tih likova da zamislimo u svom životu i svom socijalnom okruženju. – – – – Čitajući ove romane vidimo da to jeste naša stvarnost, da je to iskustvo koje u mnogo čemu delimo sa tim junacima, a pisac vrlo vešto vodi tu priču uvodeći čitav niz likova i linija, i pokazuje jednu veoma razuđenu stvarniost koja nije ograničena na jedan mali prostor. To su dve veoma jake teme, u jednom romanu se čitavo društvo pokazuje pred čitaocima u svim njegovim strukturama – zapanjujuća povezanost visoke politike, kriminala, krupnog novca i velikih medija, i to je stvarnost koju jako dobro prepoznajemo. Na drugoj strani, u „Ostrvu pelikana“ vidimo jednu priču koja je mogla da bude ljubavna da se dogodila u drugoj stvarnosti i okolnostima. To je, međutim, dramatična priča u kojoj imamo jedno samoubistvo, i niz drugih teških i dramatični scena, i zapravo, ponovo vidimo jednu sliku društva koje je razrovano teškim sukobima, u kome postoje tako dramatični propusti, i čitav niz nezaustavljivih procesa koji uništavaju pojedinačne ljudske živote – istakao je Božović, dodajući da se tu, zapravo, vraćamo na sami početak.
– Na tu pruču koja počiva u romanima Miodraga Majića – pojedinačne slike ljudske hronike, pojedinačne slike ljudskog života, prema onom iskustvu koje jeste iskustvo naše socijalne svakodnevice. Okolnosti u kojima žive junaci Midraga Majića zaista imaju sve razloge da strahuju za svoj život i za svoj integritet, a i samo društvo o kojem pripoveda jeste užasnuto tim tokovima političke moći koje više niko ne može da kontroliše, sa kojima ne može da izađe na kraj, a sa kojima mora da živi. U isto vreme vidimo da ljudi iz različitih pozicija, bilo da rade za tabloide, bilo da su sudije, tužioci ili da su sa potpune socijalne margine kao što su junaci ovih priča, da svi oni imaju dramatične sudbine u jednom društvu u kome su porušene sve vrednosti, u kome nema solidarnosti, i u kome ljudi jedni druge prooždiru i uništavaju bez ikakve milosti, bez ikakve nade za pozitivan ishod bilo koga od njih. I oni koji misle da su najveći moćnici postaju žrtve društva koje su napravili i u kojem su učestvovali – rekao je Gojko Božović.
Beskrupuloznost, brutalnost i jedan mračni i opasan svet koji zatičemo u romanima Miodraga Majića, u kojem živimo i prepoznajemo sve njegove „krakove“ (senzacionalne tabloide, DB, korupciju…), istakli su i Tatjana Mandić Rigonat i Marko Šelić Marčelo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
