U „Kontraendorfinu“ nema nikakve politike

Za nagrađeni roman glasali su Marjan Čekarević, Ivan Milenković i Branko Kukić, za roman „Što na podu spavaš“ Darka Cvijetića u izdanju Književne radionice Rašić glasala je Marija Nenezić, a za roman „Pod oba sunca“ Ognjena Spahića u izdanju Kontrast izdavaštva glasao je Teofil Pančić.

U užem izboru za Ninovu nagradu bili su i romani: „Sloboda govora“ Vladana Matijevića, (Laguna) ,“Ljudi bez grobova“ Enesa Halilovića (Laguna), „Prekrasne ruševine“ Sava Stijepovića (Dereta) i „Ništa nije ničije“ Bojana Savića Ostojića (Kontrast izdavaštvo).

Upitan može li da predvidi dalji razvoj situacije budući da je drugi put laureat Ninove nagrade, Svetislav Basara je odrično odgovorio rekavši da se ovo priznaje dobija na godišnjem nivou i da se, tek pošto se buka oko nagrade stiša, vidi hoće li knjiga biti čitana.

– Ninove nagrade se uvek pojavljuju, gungula traje jedno 15 dana, a posle se knjiga čita ili ne čita i zaćuti se o tome do sledeće godine – kazao je Basara. Komentarišući naslov romana „Kontraendorfin“ on je rekao da je reč o kompleksnom terminu.

– Reč je o terminu iz jedne fiktivne endokrinologije i suprotan je endorfinu – hormonu sreće. To je hormon nesreće kojim se u romanu objašnjava da uzroci posrtanja i nesporazuma naroda u ovom prostoru, pogotovo našeg, nisu zapravo posledica istorijskih okolnosti nego hormonalnog poremećaja. Nama ne treba humanitarna nego medicinska pomoć – konstatovao je Basara.

Na opasku da je čitaocima poznat njegov stav prema društvu i javnom diskursu iz njegovih kolumni, Basara je skrenuo pažnju da treba strogo odvojiti njegov publicistički angažman od onoga što piše u svojim romanima te da u „Kontraendorfinu“ nema politike.

– U „Kontraendorfinu“ nema nikakve politike. To je zapravo  umetnička slika društva koje trpi posledice zabluda koje razmatram u svojim kolumnama, esejističkim knjigama, esejima – istakao je Basara.

O tome da li se nadao Ninovoj nagradi odgovorio je „manjim delom da, većim delom ne“.

– Postojala je osnovana sumnja jer se moji romani po užim izborima povlače još od 1989. godine. Sigurno je u konkurenciji bilo mlađih od tog godišta, uvek su mnogo veće šanse da se nagrada ne dobije nego da se dobije – zaključio je Svetislav Basara.

Član žirija Ivan Milenković prokomentarisao je ovogodišnju ogromnu književnu produkciju rekavši da, iako kvantitet nije dokaz kvaliteta, nikada u konkurenciji za Ninovu nagradu nije bilo više promišljenijih knjiga.

– Količina sama o sebi ne govori ni o kakvom kvalitetu, a s druge strane ako ovaj naš posao razumemo kao neku vrstu levka kroz koji treba progurati određeni broj knjiga, meni se čini da u ova tri saziva u kojima sam dosad bio nikada se nije dogodila ovakva vrsta zakrčenja kada je trebalo odlučiti o najširem izboru. Naprosto, čini mi se da nikada nije bilo ovoliko promišljenih knjiga. Upitan znači li to da se mogu uočiti nove tendencije na srpskoj književnoj sceni Milenković je odgovorio da je to teško i opasno reći pogotovo ako ste član žirija, ali da ih on primećuje.

– Teško je i možda čak opasno govoriti o nekoj tendenciji kada ste u ovom položaju. Mi, dakle, dobijamo sve što se pojavi i čovek se izlaže tome da možda donese prebrze zaključke. Teško je govoriti o tendencijama, ali ako je suditi po tome da je iz godine u godinu sve teže progurati te promišljene knjige, teško je onda u isto vreme odupreti se zapažanju da se na srpskoj književnoj sceni ipak događa nešto jako dobro iz godine u godinu, a to je rast kvaliteta knjiga. Ako je ovih sedam knjiga neka vrsta kupe ili onoga što je prošlo kroz taj levak, a što je, čini nam se, vrlo visokog kvaliteta, ono što nije prošlo, ne zaostaje toliko za knjigama iz užeg izbora. Zato, usudio bih se reći da u srpskoj književnosti postoji tendencija izlaska iz neke vrste samoskrivljene beznačajnosti. Postajemo sve bolji – zaključio je Ivan Milenković.

Marija Nenezić, koja je glasala za roman Darka Cvijetića „Što na podu spavaš“, rekla je da joj je drago što se među sedam romana u najužem izboru za Ninovu nagradu našlo sedmoro ljudi, koji se između sebe i poetički i generacijski razlikuju, ali koji na dobar način tretiraju važna pitanja čoveka današnjice. To su, kako je objasnila, razni problemi – „od pitanja identiteta kao u romanu Enesa Halilovića, preko pitanja generacijskih razlika, koje tretira Ognjen Spahić, te pitanja slobode u svetu u kome autoritarnost postaje dominantna“.

– Takođe, tu je i pitanje prošlosti i važno pitanje jedne strašne pojave koju može da proizvede ljudski um i ljudsko delovanje, a to je pitanje rata koje je u svom romanu pokrenuo Darko Cvijetić – istakla je Nenezić dodajući da je ona za njega glasala zato što ovaj pisac u svojoj biografiji „objedinjuje dramaturga, pesnika i pisca“.

– To se na primeru ovog njegovog kratkog romana i vidi – skrenula je pažnju Nenezić. Ona je dodala da je kratki roman, inače, velika zamka za pisca i da je Cvijetić uspeo na minimalnom prostoru da kaže maksimalno – „o ljudima, o razaranju u nama i oko nas“. Takođe, skrenula je pažnju da je Cvijetić u tome uspeo da uspostavi ono što bi Lorens Darel nazvao vremenski kontinuum. – On piše o prošlosti devedesetih, Drugom svetskom ratu, o sadašnjosti i piše o budućnosti. I to čini postupkom koji objedinjuje lirski narativ i različite tačke gledišta – konstatovala je Nenezić. Ona je preporučila sve romane iz najužeg izbora, a za ovogodišnjeg laureata je rekla da je fenomen.

– Basara je fenomen ovdašnje kulture i, naravno, pisac koji stvara nešto jako vredno za savremenu književnost, ali i za savremenu kulturu.

Dodela Ninove nagrade Svetislavu Basari će, kao i njeno proglašenje, biti virtuelno.

Obeležje južnoslovenskih naroda

„‘Kontraendorfin’ Svetislava Basare sačinjen je od ‘nemogućih’ scena, ‘nedopustivih’ zaključaka, paradoksalnih tvrdnji, cele lestvice nadrealizovanih hiperbola, kojima se pretresaju i protresaju temelji ne samo našeg društva i kulture, istorije i politike nego čitavog savremenog sveta. Uvodeći simbol kontraendorfina, kao ključnog biološkog obeležja južnoslovenskih naroda, Basara taj svet postavlja na jezički ringišpil, koji u vrtoglavoj jurnjavi sve i svakoga izvodi iz zone komfora i postavlja pred svevideće ogledalo“, stoji u obrazloženju žirija.