U muzeju u Sremskoj Mitrovici predstavljen redak zlatni avarski pojas Sirmijuma

Pojas je prezentovan u okviru izložbe „Četiri dana zlatnog pojasa Sirmijuma“.

Sirmijum je u svoje vreme jedna od četiri prestonice Rimskog carstva, a danas je na tom prostoru Sremska Mitrovica.

Sirmijum je osnovan u prvom veku, a pokorili su ga Avari početkom šestog veka, kada su ga opljačkali i zapalili.

Od 1992. godine, kada je avarski pojas predat Muzeju Srema pa sve do danas, zbog neizvršene konzervacije i restauracije, ali i nepostojanja adekvatnih uslova za izlaganje, on je bio čuvan u trezoru i nikada nije izlagan.

„Upravo zbog toga ova izložba predstavlja pravu senzaciju u naučnim i kulturnim krugovima i u široj javnosti, ne samo u našoj zemlji, već i na međunarodnoj sceni“, rečeno je na otvaranju izložbe.

Dodali su da je, na osnovu dostupnih istorijskih izvora i poređenja sa sličnim nalazima, pojas kao znamenje vlasti u Avarskom kaganatu bio ne samo ukras garderobe, već i oznaka statusa vlasnika i deo protokolarne odeće značajnog vojskovođe, kneza ili samog avarskog vladara (kagana) i nošen je u posebnim, svečanim prilikama.

Naveli su da se osnovano pretpostavlja da je pripadao avarskom kaganu Bajanu ili nekom od njegovih sinova naslednika na vladarskom tronu, s obzirom na to da su bili prisutni na ovom prostoru i predvodili opsade Sirmijuma (Sremske Mitrovice) upravo u periodu iz kojeg avarski pojas i datira.

Potpredsednik pokrajinske vlade Branko Ćurčić rekao je da deset fragmenata luksuznog zlatnog avarskog pojasa, koji je pronađen u okolini Sremske Mitrovice, „jedne od četiri nekadašnje prestonice moćnog Rimskog carstva“, predstavljaju „u svemu jedinstven artefakt pronađen na našem tlu i retkost u svetskim razmerama“.

„Nekoliko sličnih nalaza, ali ne ovog kvaliteta izrade i raskošne inkrustacije, pronađeno je u našem okruženju, ali avarski pojas iz Mitrovice prednjači u značaju, raskoši ukrasa i lepoti i predstavlja svetski raritet, koji je, sa još nekim izuzetnim nalazima iz kolekcija Muzeja Srema, ovu ustanovu odavno upisao na mapu značajnih svetskih arheoloških i muzejskih kolekcija“, rekao je Ćurčić.

Dodao je da se u istom muzeju nalaze i zlatnici rimskog imperatora Konstantina, koji su kovani između 317. i 337. godine, zatim Sunčani sat s kraja prvog i početka drugog veka naše ere, kao i Zlatni relikvijar iz prve polovine petog veka.

Ćurčić je rekao da nažalost, zbog okolnosti u kojima je pronađen – radom nelegalnih kopača ili tokom poljoprivrednih radova, a zatim zaplenom od strane policije – danas nije moguće tačno utvrditi da li je avarski pojas bio deo grobnog inventara vlasnika ili je reč o opljačkanom i skrivenom blagu, koje je zakopano i trebalo je da sačeka neka sigurnija i bezbednija vremena.

On je izrazio zadovoljstvo što će, imajući u vidu „ekskluzivnost nalaza, neprocenjivu kulturnu i nominalnu vrednost“, šira javnost konačno imati priliku da vidi originalni avarski pojas.

Kako je objašnjeno, avarski pojas će biti izložen u specijalno napravljenoj vitrini sa neprobojnim staklom i potrebnim mikroklimatskim uslovima, u posebno adaptiranom prostoru, uz visoke mere bezbednosti i dvadesetčetvorosatni policijski nadzor, a zbog specifičnosti i potrebe da se sam predmet zaštiti, biće izložen samo četiri dana, uz ograničen broj posetilaca i dužinu zadržavanja u prostoriji.