U Narodnom pozorištu predstavljena knjiga Predraga Bajčetića: Igra legendarnog profesora glume koji je izveo na scenu više od 300 glumaca

„Igra“ je prva koja govori o sistemu glume, o pedagoškom radu, i prva je od nekoliko narednih koja će se baviti tom temom, a o bogatom delu Bajčetića i svom sećanju na njega sa puno emocija i duhovitosti govorili su njegovi nekadašnji studenti i kolege, Gorica Popović, Tanja Bošković, Nenad Maričić, Marija Vicković…

„Nije baš da su naši časovi bili igra. Dugo smo svi bili stegnuti. Ostale klase su se smejali našem prvom kolokvijumu. Bili smo jedno vreme rada s njim svi zbunjeni, a onda smo naučili da upoznajemo sebe i družimo se. Polako je počela da se stvara opuštenije atmosfera. Napravili smo i svoj bend. On nas je u tome podsticao. Iz te opušteni je sve došlo drugo, što nije bilo tako teško“ , izjavila je Gorica Popović.

Prema rečima Tanje Bošković, glumci su Bajčetiću dužni za sve što znaju.
„Pokrenuo me je strahovito u ovaploćenje. Mogla sam igrati konja, mačku, zmiju, to vas Bajča osposobi da možete. Iznad svega je bilo da činimo dobro drugome i sebi. Učio nas je da trpimo udarce, od njega, urazumitelja, hvala mu, inače bih postala još veća budala“, duhovito se prisećala Tanja Bošković.

Bajčetić je bio redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, i u periodu od 1956. do 2001. godine izveo je na scenu generacije poznatih glumaca koji sebe zovu Bajčini svedoci.

Među više od 300 njegovih studenata su i Svetlana Bojković, Petar Božović, Vojislav Voja Brajović, Ljiljana Dragutinović, Radmila Živković, Jelica Sretenović, Zlata Numanagić, Milan Štrljić, Branko Jerinić, Miralem Zupčević, Vladica Milosavljević, Mladen Andrejević, Slobodan Beštić, Elizabeta Đorevska, Nikola Kojo, Nenad Jezdić, Katarina Žutić, Ana Sofrenović, Sloboda Mićalović, Katarina Radivojević, Bojana Maljević…

„Prvi zadatak pedagoga glume je da stvori uslove koji omogućavaju razvoj talenta, gladi za komunikacijom i želje za glumom“, smatrao je Bajčetić.

„To nije moguće ako postoji strah, ako nema poverenja između pedagoga i studenta glume. Pedagogija glume je prijateljska pomoć. Treba razumeti i osetiti vibracije studenta, bol od napetosti postojanja na sceni i pokušaja da se pokrene i preskoči prepreka. Student glume ne može da nauči glumu, već samo da razvije ono što već ima u sebi. Tako pedagog glume pomaže talentovanim mladim glumcima da porastu i iznenade publiku“, zapisao je legendarni profesor FDU.