Kokan Mladenović Foto: K.V. /DanasPosle jednogodišnje pauze, festival „Pozorišno proleće” u Šapcu otvoren je preksinoć predstavom „Bura”, Vilijama Šekspira, u izvođenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u režiji Kokana Mladenovića. On za Danas objašnjava zašto je poslednje Šekspirovo delo, koje je inače oda pomirenju, ljubavi i praštanju, u našim uslovima, ipak, komad koji govori o mržnji.
„Cela adaptacija koji smo pravili zajedno sa dramaturgom Svetislavom Jovanovim je upravo izmeštanje iz originalnog konteksa Šekspirovog i stavljanje u kontekst naših života, Balkana, u tu neprekinutu industriju mržnje. Kako kaže Marčelo u svojim stihovima „posle ratova mi ne sklopimo mir, nego skopimo nemir“, e pa u tom nemiru u kome živimo su mogući novi sukobi i novi ratovi, jer ih izazivaju stare mržnje kojima učimo svoju decu“, kaže Mladenović.
Mladenović dodaje da u Srbiji, u kojoj još vladaju ratni zločinci iz devedesetih godina, od HDZ-a u Hrvatskoj, do te strašno podeljene Bosne u kojoj deca raznih nacionalnosti idu u podeljene škole i uče različite interpretacije istorije.
„Nama se zato ne piše ništa dobro na ovim prostorima i taj veličanstveni poslednji Šekspirov komad, koji govori o pomirenju, ljubavi, praštanju, kod nas je ipak komad o mržnji i to o otrovnoj mržnji koju prenosimo na decu, sa željom da oni urade ono što mi nismo, da osvoje, da naprave napokon te velike Srbije, velike Hrvatske, velike Bosne, i šta već ne. U predstavi se pojavljuje Marčelo, koji je ne samo sjajan tekstopisac i muzičar, već i ličnost koja promoviše to ogromno pomirenje na ovim prostorima. Sve se to dobro isprepletalo u ovoj predstavi, koja pokušava da tom ludilu koje nam se ponovo sprema, stane na put, mada će ludila biti i nezavisno od nas“, navodi naš sagovornik.
Odgovarajući na pitanje kako komentariše aktuelna dešavanja na političnoj sceni Srbije, Kokan Mladenović kaže da je „većinska Srbija otrovana mržnom, većinska Srbija nije shvatila svoj ogromni žalosni udeo u nesrećama devedesetih koje su uništile Jugoslaviju, ni to šta smo radili sami sebi, ni to što smo radili narodima oko nas.“
„Nažalost, tu nismo usamljeni, ne postoji ni jedan narod u okruženju koji je spreman da prizna sopstveni udeo u onome što nam se dogodilo. Pošto je vlast u Srbiji nedostojna komentara, ja bih voleo da u opozicionoj Srbiji postoji mnogo više hraborsti, mnogo više ideja, mnogo više levice, više hrabrosti da se zločin nazove zločinom, bio on počinjen u naše ime, u ime Rusije u Ukrajini, ili bilo gde“, ističe on.
Prema njegovim rečima, da se ne trguje, da se ne dodvorava, da se ne pregovara sa zlom.
„To je ono što našoj opoziciji uglavnom nedostaje. Mislim da ćemo tek od ovih snaga koje se rađaju, od tih građanskih pokreta, od ekologa, od Moramo, od nekih grupa koje se još nisu ukaljale, na način na koji se ostala opozicija ukaljala, morati da sačekamo neke buduće poteze, ali to je svakako jedan mukotrpan, dugačak put. Ja ne vidim nikoga da je sposoban trenutno da trči tako dugačku trku i da završi kao pobednik. Mislim da smo navikli da se bavljenje politikom naplaćuje i isplaćuje. Vrlo malo ljudi tu ima koji su sposobni da podnesu ozbiljne žrtve, da bi došli u poziciju da menjaju istoriju. Bojim se da ćemo u tim dnevnim trgovinama i rasprodajama uništiti ono malo opozicionog kapitala koji postoji u ovoj zemlji“, objašnjava Mladenović.
„Pozorišno proleće” se vratilo u Šabac na veliku scenu „Ljubiša Jovanović”. Upitan da li je zadovoljan, s obzirom na to da je reč o festivalu, koji u prvi plan ističe najbolje predstave iz prethodne godine, Mladenović naglašava da je „to što je „Pozorišno proleće“, vraćeno u proleće dokaz da stvari postaju normalne“.
„Sećate se da smo imali one jesenje, incidentne, kovid i ostale varijante, pa evo ovaj divni festival vraća se u noramlne tokove. Opet je to jedna izuzetna selekcija, od sjajnih predstava i verujem da će Šapčani i ljudi iz okoline uživati. Mi smo tu sa “Burom“ u nekoj našoj reinterpretaciji, gde je taj vojvoda Prosperov, koga kod nas igra sjajno prvak Srpskog narodnog pozorišta Radoje Čupić, a na tom ostrvu, gde živi prognan i servira jednu buru. Svi njegovi neprijatelji tu dođu, njegova kći se uda za sina glavnog neprijatelja i sledi veliko pomirenje“.
Kako dodaje, predstavu su radili na početku pandemije i ovo je jedan od prvih festivala na kome prisustvuju.
„Uz prvake Radoja Čupića, koga sam već spomenuo, tu je i Nenad Pećinar, Igor Pavlović iz Srpskog narodnog pozorišta i drugi. Tu su i mladi glumci u glavnim ulogama, koji su izabrani na audiciji, i kao poseban kuriozitet je što Arijela, dobrog duha, i jednog od najčuvenijih uloga dramskog repertoara, u našoj predstavi igra Marko Šelić Marčelo. Sretan sam da su neke od najznačajnijih pesama iz ove predstave, na njegovom poslednjm albumu „Nojeva bara“, koji je meni izuzetno dragocen, ne kao samo kao muzički materijal, nego kao društveno angažovana važna stvar“, ističe Mladenović.
Posle „Bure“ Kokana Mladenovića, koja je otvoroila festival, u tkamičarskom našla se i predstava „Naš grad“, Narodnog pozorišta „Toša Jovanović”, koja je izvdena sinoć.
Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház izvešće danas predstavu „Ana Karenjina”. „Dabogda te majka rodila” je komad koji će odigrati Atelje 212 u četvrtak 14. aprila. Za petak je zakazana predstava Beogradskog dramskog pozorišta „Cement Beograd”. Poslednjeg dana takmičarskog dela festivala, biće odigrana predstava „Trpele”, koprodukcije Kraljevačkog pozorišta i Šabačkog pozorišta.
U čast nagrađenih, 17. aprila na repertoaru je predstava Šabačkog pozorišta „Kad se mi mrtvi probudimo” u režiji Stevana Bodrože. Nakon svake predstave u zvaničnoj konkurenciji u Galeriji „Vladislav Lalicki”, održava se okrugli sto čija je moderatorka teatrološkinja i kritičarka Dragana Bošković.
Šesto „Pozorišno proleće” ima i prateći program, u okviru koga je danas održana promocija monografije Aleksandra Đorđevića „Uvek ispočetka”. U petak 15. aprila, u 13 časova, zainteresovanima će biti predstavljena monografija Nikite Milivojevića „Ja ovde silazim” autorke Olivere Milošević.
Predstave u takmičarskom delu ocenjuje žiri u sastavu Zijah Sokolović, rediteljka Slađana Kilibarda i Irfan Mensur.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
