"U nesrećnim državama gde se izdvojena sredstva mere promilima kultura ne postoji": Sagovornici Danasa o smanjenju budžeta za kulturu 1Foto: Dragan-Antonić / FoNet

Srpska kultura ušla je u novu 2023. godinu sa najmanjim budžetom u poslednjih dvadeset godina – u odnosu na pošlogodišnjih 122,87 miliona evra, sada je za kulturu opredeljeno 120 miliona, dakle, gotovo tri miliona evra manje. Procentualno, taj postotak se od 0,72 odsto izdvajanja iz ukupnog republičkog budžeta u 2022, sada spustio na 0,66 odsto.

Za razliku od naših komšija u regionu, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, koji su za 2023. opredelili značajna povećanja budžeta za kulturu, ova naša i više nego skromna državna kasa za ulaganja u oblast koja je najvažnija za identitet jednog naroda, ne samo da i dalje počinje nulom nego se još i smanjuje.

A posebno „zanimljivom“ je čini to što ovo redukovanje para dolazi u godini kada je ukupan budžet Republike Srbije od 17,97 milijardi evra, za milijardu veći od prošlogodišnjeg.

O čemu nam to govori ako znamo da već decenijama gotovo da ne postoji evropska država u kojoj se u kulturu ulaže manje od jednog procenta, i čiji budžet iz godine u godinu počinje nulom?

Kakav je odnos naše vlasti prema kulturi, i zašto ona kulturu tretira kao trošak a ne kao investiciju?

Šta u budućnosti može da se očekuje u zemlji u kojoj kultura, očigledno, ne samo da nije među prioritetima nego proviruje iz jednog od zadnjih redova?

Odgovore na ova pitanja za Danas daju Siniša Kovačević, dramski pisac, reditelj i predsednik Odbora Skupštine Srbije za kulturu (poslanik poslaničke grupe Narodna stranka), profesor Teorije kulture, Sociologije kulture, Kulturne politike i Javnog mnjenja Ratko Božović, operska primadona i poslanica poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ Jadranka Jovanović, pisac, književni kritičar i izdavač Gojko Božović.

– Budžet za kulturu u 2023. je čak i manji od 0,66 odsto od ukupnog republičkog budžeta, a tamo gde se izdvojena sredstva mere promilima, u tim nesrećnim državama kultura ne postoji. Ona je svedena na nivo incidenta – kaže Siniša Kovačević. – Da biste imali kulturnu politiku, jasno utvrđenu kulturnu misao, strategiju kada je razvoj kulture u pitanju, izdvajanja za kulturu se moraju meriti procentima. Za razvoj piramidalne kulturne strukture u kojoj su na dnu te piramide ono što se zovu konzumenti, amateri, i koja se prema svom vrhu elitizuje i pretvara u veliku kulturu koja umnogome, i vrlo često, prevazilazi granice zemlje u kojoj je nastaje, potrebna su ulaganja, otprilike, oko tri i nešto odsto od ukupnog republičkog budžeta na godišnjem nivou. Kvartalno, to bi iznosilo negde oko 0, 8 odsto. Uz sve to, mora ići i određena vrsta stimulansa kada je kupovna umetnina u pitanju, kada su donacije u kulturi u pitanju, kada su u pitanju zadužbine, i tako dalje, i tako dalje. Dakle, to bi podrazumevalo zakonska rešenja koja bi takva investiranja i takva davanja u kulturu u potpunosti odbijala iz poreza. I to je nešto što podrazumeva jasno vođenu kulturnu misao – navodi Kovačević.

– Naravno da jasno vođena kulturna misao mora proishoditi i proizilaziti iz jasno vođene političke misli. Pri svemu tome, u situaciji u kojoj imate politiku kao determinantu koja odlučuje o svemu, onda se tu, naravno, još jedan hendikep javlja. Ko je bliži plastu sena on će i dobiti seno, ko nije blizu on će ostati gladan. U zemlji koja je nekada imala jedan vrhunski univerzitet umetnosti, koji je bio njen vrhunski reprezent i u inostranstvu, koja je imala svetski relevantne pisce, svetski relevantne slikare, svetski relevantne filmske autore, sve se sada, na žalost i na nesreću, svodi na preživljavanje. Tako da očito moramo čekati neka srećnija vremena.

Kovačević za Danas izdvaja i neke neshvatljive stvari koje takođe govore o tome gde je poslednjih godina mesto kulture u našem društvu.

– Ne mogu da shvatim da se u Srbiji gradi ne znam koliko fudbalskih stadiona, a da se ne gradi ni jedno novo pozorište. Ne mogu da shvatim da je izgrađen jedan hram na vodi a da se na tom mestu ne nalaze ni jedna pozorišna dvorana ni galerija. Ne mogu da shvatim da je Beograd jedini glavni grad u Evropi, uključujući i Tiranu i Kišinjev, koji nema zgradu opere. To su stvari koje su prosto uvredljive. Zato nam se to vraća kroz ovu eksploziju turbo folka, kiča i vulgarnosti svake vrste, kroz jednu treš estetiku koja je sve, samo nije ono što treba da postoji u bilo kom društvu, i koja ne samo da nosi nego seje agresivnost, banalnost, prostotu, neobrazovanje. I zato ova vlast vrhunske, slobodomisleće umetnike i kulturne radnike doživljava kao svoje neprijatelje. Osim onih koji su joj se priključili – ističe Siniša Kovačević.

"U nesrećnim državama gde se izdvojena sredstva mere promilima kultura ne postoji": Sagovornici Danasa o smanjenju budžeta za kulturu 2
Foto: Aleksandar Levajković / FoNet

Jadranka Jovanović, koja je poslanica vladajućeg SNS u nekoliko saziva parlamenta, svoj odgovor o smanjenom budžetu za kulturu u 2023. počinje „opaskom“.

– I vama i meni je jasno šta ovim pitanjem želite da kažete i postignete. Međutim, ono što se zaboravlja jeste da u ovaj procentualni iznos od 0,66 odsto od ukupnog budžeta nije ušlo sve ono što lokalne samouprave izdvajaju za kulturu, a to je u rasponu od pet do devet odsto, i time se direktno uvećava budžet za kulturu. Kao i od kredita koji je Ministarstvo kulture uzelo iz evropskih fondova 2022. godine, čiji je deo potrošen, a oko petnaest miliona evra prebačeno je za ovu godinu. I ako baš hoćete da pričamo u brojkama – direktno je povećalo budžet na nekih jedan odsto. Ali, i da je budžet za kulturu dva odsto, opozicija bi pravila pitanje zašto nije tri – ističe Jovanović.

Za nju, kako navodi, brojke nisu presudne.

– Meni je daleko važnije od brojki sve ono što jeste vidljivo pozitivno kada je kultura u pitanju. Od ulaganja u infrastrukturu ustanova kulture, umetničkih projekata, snimanja filmova i serija, do brige i ulaganja u nematerijalno kulturno nasleđe, pomoć Hilandaru, Matici srpskoj, Istorijskom muzeju… Mislim da Ministarstvo kulture pametnom raspodelom obezbeđuje dovoljno sredstava za ono što je kvalitetno i doprinosi napretku u oblasti kulture – smatra Jadranka Jovanović.

"U nesrećnim državama gde se izdvojena sredstva mere promilima kultura ne postoji": Sagovornici Danasa o smanjenju budžeta za kulturu 3
Foto: Nenad Đorđević / FoNet

Činjenicu da smo u 2023. stigli do najmanjeg budžeta za srpsku kulturu u poslednjih dvadeset godina, profesor Ratko Božović smatra skandalom bez presedana.

– Kad se kultura nađe na društvenoj margini to već odaje karakter i društva i države. Objektivno, to je ozbiljan poremećaj u skali vrednosti i vrednosni haos anomičnog društva. Oni koji odlučuju u kulturi i o kulturi nalaze se u nerešivoj ambivalenciji između politike i kulture. Teško je istovremeno biti na dva različita koloseka. Tu je prisutna nemoguća misija – prikloniti se političkom jednoumlju i političkim istomišljenicima autokratske države, s jedne strane i kulturnjacima, stvaraocima u kulturi, koji su nezamislivi bez različitosti individualnih i kreativnih potencijala, s druge strane.

Božović podseća da uz kulturu, kao najširi pojam koji obuhvata sve od stvarnosti do večnosti, kako je svojevremeno definisao Miša Đurić, ide sloboda, svest i transendencija, prekoračenje postojećeg stanja, promene i u društvu i u kulturi.

– Zbog toga bi svaki analitičar rekao da protagonisti političkog društva, u kome se o svemu odlučuje, nisu nimalo naivni da podrže kulturu koja ih dovodi u pitanje, koja ih štaviše i ruši. To što smo stigli u 2023. do najmanjeg budžeta za srpsku kulturu u poslednjih dvadeset godina skandal je bez presedana. Inače, to izdvajanje za kulturu bila je žalosna činjenica i dosada. A sada nam u povećanju budžeta za kulturu drže lekcije i Slovenija i Hrvatska i Crna Gora.

Profesor čije je ime jedno od najvećih autoriteta u oblasti kulture i sociologije kulture ne samo na ovom prostoru nego i u ovom delu Evrope, podseća da je prekid komunikacije sa svetom tokom sankcija pod kojima je Srbija bila 90-ih godina, proizveo povećanje provincijalizacije zatvorenog društva.

– Izolacija je pospešila teskobnu atmosferu, u kojoj se kultura hranila gorkim plodovima populizma i antielitizma. Bio je to trijumf populističke „estetike“ i kiča. A kad kultura postane instrument ili žrtva bilo koje politike, onda je sporna i kultura i politika. To što je umetničko stvaralaštvo u nas dovedeno do potpune pauperizacije više je nego sramota. I upućuje na jasno uspostavljanje čitave oblasti kulture i to bez iluzija, bez obmana i simulacija. Tada bi kritička svest objavila raskid sa mitologizovanom istorijom, ekstremnim nacionalizmom, autoritarnim mentalitetom, nagomilanim predrasudama i političkom nekulturom. Povratak prošlosti, opsesivan i nekritičan, već je učinio da se izgubi korak s vremenom sadašnjim. Simptomatična je i ovdašnja nesposobnost da se prepoznaju i dosadašnje istorijske greške. To je ravno mentalnom i moralnom autizmu. Autizam i ekstremizam, kao patološka stanja, idu zajedno.

Teško je reći, smatra Božović, šta je za kulturne vrednosti pogubnije – ili hirovi neoliberalnog tržišta ili pragmatska kratkovidost politike bez vizije.

– Tendencije prizemne politizacije i još prizemnije komercijalizacije uveliko su prisutne i to u trenutku kad je svako vredovanje gotovo na nultoj tački. A kad su najprisutnije pristrasno politizovane vrednosti i komercijalizovane nevrednosti – na pragu smo debakla vrednovanja i primitivizma koji je uveliko na delu – ističe profesor Ratko Božović.

Napredujemo u kašnjenju

Profesor Ratko Božović navodi da se ovde zaboravilo da je prošlo vreme kad se kultura smatrala javnim troškom, a ne bitnim elementom ekonomije i svekolikog razvoja.

– Napredujemo u kašnjenju. Utemeljenje kulture označilo bi ne samo forme njenog umnog postojanja već i njeno prisustvo u celini čovekove individualne i društvene egzistencije, kao preduslovu za modernizacijske procese i za suštinsku promenu. Nije teško dokazati da nema strukturalnih promena bez kulture. Ona bi se pojavila i kao pretpostavka za uspostavljanje slobodnog životnog stila i civilizovanog svakodnevlja. Stoga je neophodano da se kulturi već sada obezbedi bolji status i pouzdanije mesto u celini društvenog života.

Ponižavajuća nula

"U nesrećnim državama gde se izdvojena sredstva mere promilima kultura ne postoji": Sagovornici Danasa o smanjenju budžeta za kulturu 4
Foto: Stanislav Milojković

Pisac, književni kritičar i izdavač Gojko Božović smatra da je budžet za kulturu nedvosmislen izraz statusa koji kultura ima u našem društvu i u našem trenutnom poretku.

– Da kultura ima bolji status, da uživa veće poverenje, da se prepoznaje njen značaj za razvoj društva, onda bi i njen budžet bio izražen procentom koji barem počinje jedinicom, a ne ponižavajućom nulom. Marginalizacija kulture, koja nije samo naša specijalnost, posebno je opasna u nedovoljno razvijenim i podeljenim društvima, u društvima bez ikakvog unutrašnjeg konsenzusa i jasnog smera u kome se kreće.

Božović ističe da je vrlo je teško, gotovo nemoguće, voditi kulturnu politiku s tako malim budžetom.

– To je budžet koji pokriva i državne institucije kulture i nezavisnu kulturnu scenu, i budžetske korisnike i one koji učestvuju na minimalnim konkursima iz oblasti kulture. Budžet za kulturu ne odgovara realnim potrebama javnih i privatnih kulturnih institucija, niti odgovara zemlji veličine Srbije i obimu postojećih kulturnih potreba, niti stvaranju novih kulturnih potreba u našem društvu. Obično se kaže da su vremena teška i da zbog toga nema novca za kulturu. Ali možda je trenutak da se zapitamo: da nisu možda vremena teška upravo zbog toga što tako dugo nema novca za kulturu? – smatra Gojko Božović.

U regionu optimizam

Hrvatska kultura ušla je u 2023. s velikim optimizmom – sa budžetom od 423.412.865 evra, što predstavlja povećanje u odnosu na 2022. godinu za čak 37,3 odsto, ili za nešto više od 115 miliona evra.

Izraženo u procentima, za kulturu se u ovoj zemlji iz ukupnog republičkog budžeta izdvaja 1, 37 odsto.

U Sloveniji takođe stižu bolje prilike u ovoj godini – posle epohe premijera Janeza Janše u kojoj je najviše marginalizovana upravo kultura, nova vlast na čelu sa strankom Pokret Sloboda i premijerom Robertom Golobom, opredelila je za kulturu budžet koji je za 32 miliona evra viši u odnosu na prošlogodišnji.

Iz ukupnog republičkog budžeta, izraženo u procentima, kultura 2023. dobija 1,75 odsto.

Situacija je u odnosu na Srbiju povoiljnija i u Crnoj Gori – iz republičke kase kultura ove godine dobija 25,7 miliona evra, što je za 5,9 miliona evra više nego u 2022, pa iako ovim povećanjem ukupno izdvajanje iz budžeta iznosi 0,9 odsto, i i dalje počinje nulom, ima mesta optimizmu jer se već približava jedinici.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari