U ogromnoj Glasovoj popularnosti muzičari su publika zanemarljivog broja

Svojevremeni nastup Branke Parlić na Ring Ring festivalu, a naročito onaj trijumviratski trijumf na Kolarcu od pre par godina, kada je Parlićeva zajedno sa pijanistkinjama Nadom Kolundžijom i Natašom Penezić izvela 20 izuzetnih Glasovih Etida za klavir – odjeknuo je tako nenadmašno moćno, da se svojevrsna repriza ovog događaja, samo sa još raznolikijim programom, koji ovaj put u sebe uključuje i odabrane Glasove savremenike, očekuje večeras u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine i to u čast 80. rođendana ovog izuzetnog stvaraoca. Tim povodom razgovaramo sa istinskom heroinom savremene muzike kod nas, Nadom Kolundžijom, jednom od tri superzvezde ove ‘glasovite’ koncertne večeri.

Kakav je bio vaš prvi utisak – kao pijanistkinje – kada ste prvi put imali neku Glasovu kompoziciju u rukama, prvi put ugledali te notne zapise, proizveli taj zvuk?

– Davno, davno, do mene su stigla dva Glasova bljeska – opera „Ajnštajn na plaži“ i „Koyaanisqatsi“, američki eksperimentalni film za koji je Glas pisao muziku. To su bila čudesna iskustva. Šta se dalje događalo, sada mi je jasnije. U to davno vreme, ja sam svirala mnogo savremene muzike, koja je bila komplikovana i za sviranje i za slušanje i – iz tih razloga nimalo popularna. S druge strane, učena skromnosti i sa mojim ipak, klasičnim obrazovanjem, susret sa klavirskom muzikom Filipa Glasa bio je obojen predrasudama. Gledajući takvim očima, njegove klavirske partiture izgledale su mi suviše jednostavno da bi ih jedan pijanista stavio na repertoar. A kada sam zatekla police njujorških prodavnica ploča pretrpane Glasovom muzikom, zaključila sam da je njegova muzika komercijalna, da se Glas „prodao“ i produžila da tražim druge kompozitore, „čestite“ i – manje poznate.

A danas, sve je drugačije. Sviram Glasa, i kada mi njegova muzika prolazi kroz prste, to je milina. Jedan običan akord ili oktava u basovima klavira dobija iskonsko značenje, a zvuk ovog instrumenta nam saopštava neke divne, lepe stvari. Glasova jednostavnost otvara velike prostore u kojima se smenjuju slike, emocije, asocijacije. Često slušam pijanistu Brusa Brubejkera kako svira Glasa i – uživam.

Koliko je bilo popularno stvaranje Filipa Glasa ovde kod nas, u Beogradu i Srbiji, odnosno nekadašnjoj SFRJ?

– Evo, nešto čime možemo da se svakako ponosimo jeste podatak da je u vreme SFRJ, BITEF festival, tada na čelu sa Mirom Trailović, i sa još pet zemalja – među kojima nisu bile SAD – bio koproducent opere „Ajnštajn na plaži“, koju je režirao Bob Vilson i koja je prikazana 1976. u JDP-u. U to vreme je Glas još uvek bio relativno nepoznat, ali je BITEF preuzeo rizik da producira delo pre nego što je napisano.

Glas je u Beograd dakle ušao kroz teatar. Na koncertima je njegova muzika bila, međutim, potpuno zapostavljena. Ja sam lično odsvirala samo par minijatura, dok je za popularizaciju njegove muzike kod nas zaslužna Branka Parlić, koja je i inicijator ovog koncerta. 2006. godine B 92 je izdao Brankin vinil sa Glasovom muzikom, snimak je postavljen na You Tube i ima preko milion i po pregleda! To govori o ogromnoj Glasovoj popularnosti, ali znam i to da su muzičari u toj publici zanemarljivog broja. Glasova muzika je u teatre i muzičke sale dovela mnoštvo ljudi različitih generacija i afiniteta. Moguće je da je Glas imao uticaja na naše kompozitore, ali taj uticaj baš i nije prepoznatljiv u njihovim delima, koliko je meni poznato.

Budući da se Filip Glas kao stvaralac pojavljuje istovremeno sa rock’n’roll revolucijom, je li njegovo delo povezano i sa tim novim trenutkom u svetu kulture?

– Glas jeste bio potpuno otvoren ka pop kulturi i uzajamni uticaji su sigurno postojali, ali ne znam ko je tu kome bio propusnica. Mik DŽeger, recimo, u filmu „Bent“ peva jednu Glasovu baladu. Glas takođe nastupa sa Peti Smit, koja čita delove poeme Alena Ginzberga „Wichita Vortex Sutra“, zajedno sa njenim bendom i tibetanskim monahom izvode Ginzbergovu poemu „Urlik“ u čast posete dalaj-lame, piše „Heroes Symphony“ koja je bazirana na albumu Dejvida Bouvija….

Koje kompozicije ste odabrali da izvedete na Kolarcu u čast 80. rođendana Filipa Glasa?

– Program će biti i raznovrstan i lep. Pored Glasa, Branka i Nataša sviraju kompozicije Vima Mertensa, Gevina Brajersa, Meredit Monk, LJubičice sviraju Jakoba TV-a, a ja sviram Galena H. Brauna, Arva Perta i Antona Batagova, zajedno sa pijanistkinjom Katarinom Radovanović Jeremić i Petrom Stevanovićem.

Vi sami ovih dana vredno radite i na nekoliko izuzetnih CD izdanja. Možete li da nam ekskluzivno kažete nekoliko reči o tome?

– Uf, to je bilo ludilo od posla. Izgleda da se ne zove džabe UDAH/IZDAH. Radi se o „Maloj antologiji muzike za klavir 1914 – 2014“. Preko tri sata muzike, 25 kompozitora. Trebalo je preneti senzibilitet tolikog broja kompozitora. Svako je drugačiji. I zvuk klavira je predstavljen u raznim svetlima – sa trakom, prepariranim klavirom, sa igračkom-klavirom i još puno toga … Uz to ide i knjiga na srpskom i engleskom jeziku sa esejima muzikologa i tekstovima kompozitora, pisanim posebno za ovo izdanje, koje je uredila muzikološkinja Ivana Miladinović Prica. Uspela sam da sve privedem kraju i mislim da nešto slično ovome još niko nije uradio. Bez obzira na sve prepreke, posao je završen.

Les Enfants Terriblea

Što se mog učešća u predstavljanju Glasove muzike uživo tiče, evo recimo 2009. izvodimo njegovu plesnu operu „Les Enfants Terribles“. Ekipa umetnika – sjajna! Pevaju Branislava Podrumac, Ana Radovanović, LJubomir Popović, Marko Kalajanović, igrači plešu, LP duo i ja sviramo na tri klavira, Bojan Đorđev režira. Usledio je BEMUS 2012. i Tirol klavirski koncert sa Festivalskim orkestrom sastavljenim od najboljih mladih gudača i dirigentom iz Zagreba, Mladenom Tarbukom. 2015. Branka, Nataša i ja sviramo kompletan opus Glasovih Etida u Beogradu i Novom Sadu. A danas – proslavljamo Glasov rođendan! – priseća se pijanistkinja ranijih i najavljuje večerašnji izvedbu Glasovih kompozicija.

Bogat stvaralački opus’]

– Glasov stvaralački opus je neverovatno bogat i raznovrstan i obuhvata brojne simfonije, opere, muziku za ansamble, muziku za filmove i pozorišne predstave, koncerte… On sarađuje sa vodećim klasičnim, rok i pop muzičarima, sa Ravijem Šankarom, Brajanom Inom, Polom Sajmonom, Jo-Jo Maom, rediteljima… – kaže Nada Kolundžija o verovatno najpoznatijem svetskom savremenom kompozitoru.