U potrazi za biserom

Društvo koje ne želi kritičko mišljenje i ne može unutar sebe da ga proizvode mora da nestane – zaključeno je juče na tribini “Šta se desilo sa književnom kritikom”. Na ovo pitanje u okviru sajamskog programa “Knjiga u javnosti” pokušali su da odgovore književni kritičari Vesna Trijić, Jasmina Vrbavec i Nenad Šaponja.

Prema Šaponjinoj oceni, situacija u domaćim medijima je opustošena – književne kritike u njima nema, pogotovo ne u dnevnom novinarstvu. „Polemike nema tamo gde nema društvenog dijaloga, što je slučaj kod nas. Ovde svi žele samo potvrdu sopstvenog mišljenja, sve ostalo je privid kulturnog dijaloga. Čak postoje slučajevi kad su polemike korišćene u reklamne svrhe – pokazalo se da iza njih nije stajala borba mišljenja nego dogovor između izdavača i “kritičara”. Sve to govori o patologiji kulture“, rekla je Vesna Trijić. Ona je ispričala da je, kao bivši književni kritičar “Blica”, godišnje pisala oko 50 kritika, iako je jasno da u tolikoj produkciji nisu svi romani zasluživali pažnju.

„Danas je površnost dominantna estetika. U tako velikoj produkciji bez književne kritike nemoguće je odvojiti žito od kukolja. Jasno je da 50 romana godišnje ne zalužuje pažnju, svi znamo da se u deset godina pojavi nekoliko remek dela“, smatra Jasna Vrbanec. Šaponja se složio da je “posao kritičara sa čisti đubre, tražeći biser” i postavio pitanje zbog čega nema književne kritike u našim medijima, ako je ima u “Gardijanu” i “Njujork tajmsu”. On je podsetio da su neki od književnih kritičara sami odustali od medija onog trenutka kad su urednici počeli da im prebrojavaju reči i “znakove” u tekstovima.