U potrazi za Fantomom slobode

U zemlji željnoj promena njegove pesme koje su igrom slučaja doneli neki turisti govorile su upravo o problemima prosečnih Južnoafrikanaca, te je vremenom je Rodrigez tamo postao legenda, dok je on sa druge strane okeana živeo na ivici siromaštva.

Ova „bajka o izgnanom koga pozivaju da se vrati iz nedođije nepostojanja“, kako su organizatori festivala najavljivali ovaj film, u međuvremenu je osvojila Oskara za najbolji dokumentarni film, a te večeri podsetila je mnoge u publici Centra Sava, da tamo negde živi neki naš Šećerni čovek.

„Jednog dana nema me, da nikada ne dođem, prijatelje koje znam ne poznajem kad prođem. Kao da me nikada na svijetu nije bilo…“ Pevao je davne 1979. godine Branimir Džoni Štulić. Možda će se verni fanovi ovog legendarnog muzičara naljutiti što se uz prvi pomen Džonijevog imena pominje stih iz pesme „Balkan“, za koju i sam Džoni kaže da je „najdosadnija“, ali ovi stihovi možda najbolje opisuju Džonijevu situaciju koja traje već više od 20 godina.

Štulić se poslednji put pojavio na prostoru bivše Jugoslavije 1995. kada je na Beogradskom sajmu knjiga predstavio svoj prevod Homerove „Ilijade“. Njegovo odlazak i povlačenje iz javnosti, međutim, samo su doprineli nastanku Štulićevog kulta koji je, naravno, utemeljen na fenomenu grupe Azra. I dok se on u varošici Houten u blizini Utrehta udaljavao od rok muzike prevodeći klasičnu literaturu i izvodeći svoje verzije narodnih pesama, na prostoru bivše Jugoslavije stasavale su nove generacije njegovih obožavalaca.

On se iz Holandije javlja tek povremeno, odbijajući molbe obožavaoca, pozive prijatelja i ponude menedžera da se vrati u bilo koju od bivših republika sa gitarom ili knjigom u ruci. Čak mu ni pasoš koji su mu nudili i hrvatske vlasti nije primamljiv. Jedino svoje fanove obraduje muzikom koju postavlja na Jutjubu.

Tako ih je nedavno zapljusnuo postavivši snimak celog albuma. „Gozba“ sadrži 15 pesama, snimljenih tokom poslednjih godinu i po dana – obrada Azre, sevdalinki i narodnih pesama, kao i dve pesme Srđana Sachera. Neke od njih je Štulić i ranije postavljao, a neke od obrada su dobile i ponešto novo.

„Kada imate nakupinu, morate i naslov da stavite. A to je teško. Znate, kada imate javnu menzu a muzika svira, pa vam je to kao neki festival, nema festivala bez gozbe. Bez gozbe muzika ne ide. Par dana sam o tome razmišljao. I to daje ton celom materijalu. Kao i knjiga. Iako je ovo što sam postavio na Jutjub bilo kao gradnja Keopsove piramide, po Herodotu. Od vrha do dna. Prvo nabacite kamenje, a onda počnete umetnički da razmišljate“, objasnio je Džoni u Politici zašto se, kako kaže, njegov „jutjub album“ zove „Gozba“.

Novi val stigao je i pre dva dana kada je okačio još 15 pesama. „Slatko le mome e“ i „Sedna Moma na odreto“ neke su od njih.

Ali Štulić nije u poslednjih mesec dana u žiži javnosti samo zbog svoje muzike. On je u nekoliko intervjua u srpskim medijima pojasnio zašto je tužio izdavačku kuću Plato books i Kroaciju rekords. Kako kaže, podneo je tužbu zbog kršenja autorskih prava i ugovornih obaveza iz ugovora koji je zaključio sa Plato buksom 2010. godine, jer je bez dozvole autora nastavio da štampa knjige i nosače zvuka, i prodaje ih u zemlji i inostranstvu, iako je otkup podrazumevao samo 1.000 ekskluzivnih kompleta po 14 knjiga i dva nosača zvuka sa poslednjih, do tada neobjavljenih, Azrinih koncerata u Banjaluci i Mostaru. I Kroaciju rekords tužiće zbog kršenja autorskih prava. Traži 25 miliona evra.

„Od prvog dana otkad sam ja u tom poslu, još od 80-ih, od ‘zlatnog doba’, ja ne mogu naplatiti svoje autorske honorare. Ne radi se tu o novcu – to je moje vlasništvo i to je meni ukradeno, eksploatiše se, oteto je i niko se ne obazire na to“, izjavio je Džoni nedavno u intervjuu za B92.

Kako kaže pesma, „riješio da se branim, da objasnim svoj grijeh. Darovali mi robiju, a nadu ni za tren“.

Gore pomenuti Siksto Rodrigez naučio je Afrikance šta znači reč antiestablišment. Nakon velikog uspeha filma, vratio se muzici. Snima nove pesme, nastupa…